Поруку Митрополита Јоаникија преносимо у цјелости.

Поштовани родитељи, драга дјецо и студенти,

Пред нама је још једна школска и академска година. Она нас често подсјећа на нове обавезе, јурњаву, гужву на коју се треба изнова навићи. Она нас обавезује да се адекватно припремимо и опремимо наше ђаке и студенте новом одјећом и обућом, књигама, школским прибором. Не треба да занемаримо узбуђење и усхићење поновног сусрета дјеце са њиховим другарима, наставницима и професорима, са неизвјесношћу и страховима од новог и непознатог. Пред вама, драга дјецо и драги студенти, нови је изазов, шанса и прилика да се обогатите новим знањима и стичете нова искуства.

Наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије, као један од најобразованијих људи нашег времена, као дугогодишњи успјешни професор и доживотни васпитач људских душа нас је учио да је за нормалан раст и развој дјетета важно како савремено педагошко васпитање уграђено у систем образовања, тако и духовно васпитање и образовање. У значењу ове двије ријечи васпитање и образовање лежи темељ и смисао цјелокупног људског живота. Човјек је биће које се не рађа као празна табла, већ као боголика личност обдарена многим талентима. Отуда је свако дијете потенцијал који треба са пуно пажње, осјећаја и љубави питати (хранити) правом храном да би оно постало истински васпитано. И овдје је одговорност родитеља и учитеља највећа, јер ако дијете није васпитано на здравим и благословеним темељима, сви ти дарови и таленти, ма колико били велики, могу лако да постану деструктивни – да се окрену против њега самога и против цијеле заједнице.

Право васпитање је нераскидиво повезано са правим образовањем. У ријечи образовање открива нам се вјечна истина да је човјек створен по образу Божијем, па самим тим основни циљ образовања је афирмисање, његовање и очување образа Божијег у човјеку. Тако су за васпитање и образовање дјетета од суштинског значаја духовна, етичка и морална начела. Свјесни смо кризе и проблема са којима се сусреће данашња цивилизација. Отуђеност, недостатак љубави, духовна и морална раслабљеност, непрекидна јурњава за стицањем материјалних добара, енормно убрзан развој технике и технологије само су неки од изазова пред којим стоји данашњи човјек. Све то највише погађа оне најрањивије, најчистије и најосјетљивије међу нама – дјецу и младе. Зато свако васпитање и образовање мора почети од нас самих. Ако ми одрасли будемо живјели у миру, љубави, истини, слободи и одговорности, онда ће се то преносити и на дјецу. Што је више добрих родитеља, васпитача, учитеља, професора, свештеника то ће више бити и здраве, паметне и добре дјеце. Усвајајући знања и вјештине из многих области, учећи стране језике, културе и обичаје бројних народа ми  ширимо своје хоризонте, учећи се да прихватамо и поштујемо другог и другачијег. Да бисмо били способни за то, морамо на првом мјесту изучавати своје. Прије свега, наша најсветија дужност је да чувамо и његујемо српски језик и ћирилично писмо. Без њих тешко да можемо разумјети своју славну историју, културу, традицију и духовност. Све што јесмо и што имамо настало је на њима. Одрекнемо ли се српског језика и ћирилице, одрекли смо се и својих славних предака који су их вјековима његовали, чували и на њима стварали највеличанственија дјела.

Ви сте, драга дјецо, наша будућност и наша нада у боље, љепше и благословеније сјутра. Сигурни смо да се међу вама налазе будући врхунски научници, професори, љекари, књижевници, умјетници, свештеници, занатлије, вриједни домаћини. Дужни смо да вам на том путу одрастања и сазријевања помогнемо да у томе и успијете.

Поводом нове школске година, са трона и од ћивота Светог Петра Цетињског, шаљемо молитве и очински благослов свој дјеци, родитељима, васпитачима, учитељима и професорима да Бог подари здравља, стрпљења, љубави и доброг настројења за читање, учење и усавршавање, како у знању, тако и у врлини и сваком добром дјелу.