Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 7. новембра, са свештенством и вјерним народом, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Перасту, поводом обиљежавања 170 година од почетка градње овог светог храма.

Након заамвоне молитве, Митрополит Јоаникије служио је парастос поводом Митровских задушница, уз молитвено сјећање на све упокојене православне хришћане, ктиторе, приложнике и добротворе перашке светиње.

Бесједећи сабраном вјерном народу, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је подсјетио на историју ове цркве и њене градитеље, међу којима се посебно истакао блаженопочивши Ђорђије Ђурановић:

„Прослављамо 170 година од подизања овога светога храма. Видимо, читајући оно што је записано о овој цркви, да се дуго припремала њезина градња, али да је за мање од годину дана завршена. По томе се види каква је била спремност ваших предака да ову светињу овдје подигну. И, наравно, они су је подигли не само за себе, да би се они у њој Богу молили и да би се у њој причешћивали и своју дјецу вјенчавали и крштавали, него су је подигли и за будуће генерације, и за нас и за оне који ће доћи и послије нас, за будућа времена.“

Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је посебно истакао огроман труд који су тадашњи православни Пераштани уложили да би направили за то вријеме велику и лијепу цркву и на такав начин оставили нам сјајан, изузетан примјер своје вјере и побожности и љубави према храму Божијем, према светој вјери православној, али и према своме народу.

„И ето, тако је Бог устројио да баш обиљежимо овај дивни јубилеј на задушнице. То је да се сјетимо свих оних који су се у овоме светоме храму молили, а посебно оних који су га подизали и украшавали“, бесједио је Владика.

Осврнувши се на историју храма, нагласио је да су се у њему 170 година вршиле свете службе Божије и да је Божија милост и благодат, Божија љубав гријала срца свих оних који су долазили да се у њему Богу моле и да се причешћују Светим тајнама Христовим – да се нахране Небеским хљебом и живе новим животом.

„Драга браћо и сестре, ми смо се данас помолили Богу, пошто су данас Митровданске задушнице, за све наше упокојене које помињемо и које знамо, а и за оне које не знамо по имену. А то је безбројно велико мноштво оних који су на небесима и који се моле пред престолом Божијим за нас. Ми се молимо за њих, а и они се моле за нас, исти дух Божији прожима и нас и њихове душе. И овдје на земљи и на небу, исти дух Божији просвјетљује душе вјерних и оних који су се упокојили, заправо, оних који живе новим животом у Царству небескоме, и нас који смо још овдје на земљи у војујућој Цркви Божијој, која се бори за спасење и за Царство небеско.“

У наставку се осврнуо на предстојеће празнике Митровдан и Аранђеловдан, као и Божићни пост, часни пост прије Рождества Христовог, истакавши да све то указује да се треба стално трудити, да треба усходити као духовним љествицама према Царству небескоме.

„Јер припремајући се за свету службу Божију, човјек чини нешто најљепше и најпотребније и најузвишеније за своје спасење. А највећа и најрадоснија ствар је учествовати у светом богослужењу, када заједнички прослављамо име Божије једним устима, једним срцем, једним осјећањем. Сви ми, заједно сабрани у храму Божијем, ми се некако као један организам постављамо пред лицем Божијим и славимо Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа. Нека буде покој у Царству небескоме душама, нека Господ све прибере у своје вјечно царство: све наше претке, наше родитеље, наше сроднике, наше миле и драге за које се Богу молимо, да их све Господ прибере у своје живоносно и животворно наручје, и њиховим молитвама нека и нас помилује“, поручио је Високопреосвећени.

Поучивши сабране да се наши преци радују на небесима када се сјетимо њихових душа, али и њихових заслуга, Владика је још једном подсјетио на честитога Ђорђија Ђура Ђурановића, који је учинио много за овај свети храм, нагласивши да у нашем народу и међу нашим прецима имамо много таквих заслужних људи.

„Па нека нам они послуже за примјер како треба Богу угађати и како треба у овоме животу се трудити и љубав показати према својој Цркви, према својој отаџбини и према своме народу, а посебно према своме потомству. Свима на здравље и на спасење, и на многа и блага љета! Нека буде срећан овај дивни јубилеј“, казао је на крају свог архипастирског слова Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Потом се сабранима обратио јереј Јован Васић, парох ораховачко-перашки, који је заблагодарио на доласку и љубави Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију, браћи саслужитељима и свима који су се сабрали у радости овога дана којем се радују и небеса, а и ми овдје на земљи:

„Хвала, Високопреосвећени владико, Вама и свим Вашим сарадницима и сатрудницима нека буде на здравље, на благослов. Увијек сте у нашим молитвама, као што смо и ми у Вашим, и у то име један мали знак пажње, симболичан, за успомену на овај велики јубилеј – копље свето-литургијско.“

Сабрање је настављено уз трпезу хришћанске љубави.

Историја Храма Рођења Пресвете Богородице у Перасту, свједочи о истрајности и дубокој вјери православних житеља Пераста, који су, иако малобројни, средином XIX вијека успјели да остваре своју дугогодишњу жељу да у своме граду подигну православну цркву.

Како је забиљежено у „Српско-далматинском магазину“ за 1864. годину, посебну заслугу за подизање храма имао је Ђорђије Ђурановић, који се 1849. године лично обратио монарху, тражећи дозволу за градњу цркве. Након бројних препрека, православни Пераштани добили су повољно рјешење.

Градња храма започета је 14. јануара 1856. године, на земљишту које је поклонио Ђурановић. Темељ је постављен 30. јануара, а радови су завршени 14. јула исте године. Храм је освештан 15. јула 1857. године, по архијерејском благослову, руком архимандрита и провикара И. Поповића.

Црква је подигнута и опремљена трудом и прилозима православних Пераштана, уз помоћ српских православних општина у Трсту и Будви. Највећи добротвор био је управо Ђорђије Ђурановић, који је, поред земљишта, приложио значајна новчана средства и грађевински материјал, а цркви даровао и своју кућу за становање свештеника.

О његовом ктиторском подвигу у поменутом историјском извору остало је записано: „Спомињаће име његово црква Пераштска на вјечита времена, као име свога главнога ктитора и рједка добротвора.“

Данашњим литургијским сабрањем и молитвеним поменом настављено је чување успомене на претке који су, упркос бројним тешкоћама, својом вјером, жртвом и љубављу подигли ову светињу.

Фотографије

Весна Девић
Историјски извор: „Српско-далматински магазин за годину 1864“