Hronika značajnih događaja u protekloj godini – pravac kojim će Crkva hoditi u predstojećem periodu

Draga naša duhovna deco! Kao i na početku svakog Novog leta ljubavi Gospodnje, sa trona Svetog Save upućujemo vam molitveni pozdrav i želje da u svakom dobru i blagoslovu Božjem, u miru i ljubavi provedete predstojeću 2026. godinu.
Protekla godina je, podsećamo, bila u znaku 850. godišnjice od rođenja Svetog Save, ravnoapostolnog prosvetitelja srpskog. Tokom cele godine smo na različite načine opominjali pre svega sebe, ali i sve vas, draga deco duhovna, na svetiteljski život, a posebno na jedan od niza čudesnih događaja iz života Svetog Save. Nadali smo se i nadamo se da će i nama biti primer i pouka u ovom našem vremenu. Radi se, naravno, o mirenju oko vlasti zavađene rođene braće nad moštima njihovog oca, Svetog Simeona Miroto­čivog, 1207. godine u svetoj lavri Studenici.

Ovog puta ćemo, ukazujući na presudan primer mirenja braće, nastojati da takođe kroz ličnost i delo Svetog Save osvetlimo jedno pitanje koje se ponovo nameće našem narodu, po svemu duhovnog karaktera, a odnosi se na naše kulturno, versko i civilizacijsko opredeljenje. Okolnosti koje dovode do povremenog nametanja ovog pitanja su nepromenjene od vremena Svetog Save do danas, a najviše su političkog, a tek posledično duhov­nog karaktera.Naime, naša narodna kuća, poznato je, sagra­đena je na sredini puta, i to ne bilo kakvog puta nego onog koji se zove Via Militaris (Vojni put). Taj put spaja i razdvaja Istok i Zapad, tako da smo mi veoma često, hteli ne hteli, na samom popri­štu sukoba Istoka i Zapada. Da bismo opstali Gospod je prvo Svetom Savi, a onda i mnogim Sr­bima kroz istoriju – rekao bih da je to postala naša narodna osobina – darovao da u sebi sjedi­njujemo najbolje, ali ne samo najbolje, osobine čo­veka Zapada i čoveka Istoka. Sledujući atoskom monahu Svetom Savi, Srbin zna šta su molitva i molitveno tihovanje, šta je pokajanje, šta je post i odricanje radi dobra bližnjeg, pa čak i radi dobra neprijatelja.

Ali, kao i Sveti Sava, pravoslavni Srbin svih vekova zna da kao čovek Zapada bude efi­kasni delatnik, misionar i putnik, energičan organizator koji rešava probleme kako običnih ljudi tako i organizacija i velikih sistema. Stoga je Sveti vladika Nikolaj govorio da mo­žemo da budemo iznad Istoka i Zapada, razume­vajući da pravoslavna vera sadrži odgovor na egzistencijalni bezizlaz.

I danas nam se, opet i opet, kroz opredeljiva­nja koja se tiču rešavanja privrednih, ekonom­skih i političkih pitanja, zapravo govori i po­stavlja dilema kom civilizacijskom krugu pri­pada srpski narod. Kao da posle više od osam vekova ponovo treba da se opredeljujemo za neki novi, moderni identitet. Mi znamo da su pred Svetim Savom, kao i pred nama danas, bili veliki izazovi i iskuše­nja. Ali, Sveti Sava se ipak, u času kada je pra­voslavno carstvo koje nazivamo Vizantija bilo poraženo, a car i carigradski patrijarh izgna­ni u Malu Aziju, beskompromisno opredelio za Hristovu Pravoslavnu Crkvu i kulturu i način života obeležen pravoslavnim hrišćanskim pečatom.

Mi, pak, kao baštinici iskustva Savinog, iskustva svih svetih Nemanjića, ali i pokolenja koja nisu odstupila sa Savinog puta ni pod oto­manskim ropstvom, ni pod iskušenjima potonjih vremena, znamo da nam nema druge nego Hristo­vim putem – putem koji u život vodi. Srpskom narodu je, kao i svakom narodu, danas potrebna moralna obnova. Na jevanđeljskim na­čelima i živoj veri u Živog Boga, vekovima po­tvrđivanim od naših svetih predaka, počivala je, počiva i počivaće svaka zdrava ličnost i za­jednica. Neka tako bude i u našem krstonosnom i svetosavskom rodu danas i u sve vekove. Amin!

Vaš molitvenik pred kolevkom Hrista Bogomladenca,

AEM i Patrijarh srpski
PORFIRIJE

Izvor: SPC