Rodom iz Janjine, negdašnje prestonice cara Pira. Kada njegovi siromašni roditelji pomreše, tada se mladi Jovan preseli u Carigrad i tamo produži svoj zanat (jer zanatlija beše). Ne mnogo pre toga Turci behu osvojili Carigrad, i mnogi od hrišćana iz straha behu se odrekli Hrista i primili Muhamedovu veru.

Sveti Jovan imaše svoju radnju baš među ovakvim poturicama. U koliko mladi Jovan više goraše ljubavlju prema Hristu Gospodu u toliko se jače ispoljavaše kao hrišćanin pred ovim izdajnicima Hrista. I poče se s njima prepirati o veri, pa najzad i ukorevati zbog izdaje Hrista. Tada ga oni odvukoše pred sud i lažno optužiše kao tobož da je on bio ranije primio Islam, pa se sad ponovo vratio u hrišćanstvo. Pošto bi mučen i tučen štapovima i gvozdenim šipkama, vrgoše ga u tamnicu.

Drugi dan — beše dan Vaskrsa Hristova — ponovo ga povedoše na istjazanje, a Jovan izađe radosno pevajući: „Hristos voskrese iz mrtvih!” Mučiteljima svojim on hrabro reče: „činite što hoćete, da bi me što pre poslali iz ovog kratkovremenog života u život večni: rob sam Hristov, Hristu sledujem, za Hrista umirem, da bi s Njim živeo!” Posle toga Jovan bi vezan u sindžire i doveden na spalište. Videći oganj veliki, spremljen za njega, Jovan sam potrča i skoči u plamen. A mučitelji njegovi smotrivši kako on voli smrt u ognju, izvukoše ga iz ognja i osudiše na posečenje mačem.

Kada mu odsekoše glavu, baciše i glavu i telo u oganj. Docnije hrišćani razgrnuše pepeo i sabraše neke ostatke njegovih česnih i čudotvornih moštiju, i sahraniše ih u Velikoj Crkvi u Carigradu. Tako skonča smrću mučeničkom i primi slavni mučenički venac sveti Jovan Janjinski 18 aprila 1526 g.

Prepodobni Jovan. Sveti mučenik Viktor.