Rođen u Siciliji, od roditelja blagočestivih i dobrodeteljnih, Plotina i Agatije. Po smrti roditelja pređe u Solun, gde se zamonaši. Kao monah bi uzor svima u postu, krajnjoj uzdržljivosti, neprestanom molenju, psalmopojanju, bdenju i trudu. Solunski episkop rukopoloži ga za jeromonaha. Znameniti Grigorije Dekapolit posetivši Solun zavoli Josifa dušom i srcem zbog njegovog retkog karaktera, te ga uze sobom u svoj manastir u Carigradu. Kad opet buknu plamen ikonoborske jeresi pod Lavom Jermeninom ovaj Josif bi upućen u Rim, da pozove papu i rimsku crkvu u borbu za pravu veru. No na putu uhvate ga pirati i dovezu na Krit, gde su ga jeretici držali 6 godina u tamnici. Josif se radovao što se udostojio stradati za Hrista, i neprestano je za to blagodario Bogu smatrajući železne verige na sebi kao ukrase od zlata. Šeste godine, na Božić, izjutra zli car Lav bi ubijen na jutrenji u crkvi. U taj sami čas javi se sv. Nikolaj Josifu u tamnici i reče mu: „ustani i sleduj meni!“ Josif se oseti kao dignut u vazduh; i na jedanput obre se pred Carigradom. Njegovom dolasku obraduju se svi pravoverni. Ispevao je kanone i stihire mnogim svetiteljima. Imao je dar prozorljivosti, zbog čega ga patrijarh Fotije postavi za duhovnika i ispovednika sveštenstvu preporučujući ga kao: „čoveka Božjeg, angela u telu, oca otaca“. U dubokoj starosti predade duh svoj Gospodu, kome je verno služio i delom i pesmom. Skonča mirno u oči Velikog Četvrtka 883 god.

 

Sveta mučenica Fevruta. Prepodobni Zosim. Prepodobni mučenik Nikita.