Svojim podvižničkim životom udostojio se arhijerejskog čina i bi postavljen za episkopa u Kiziku, na Arktonisi, poluostrvu na Mramornom moru. U vreme ikonobornog cara Lava Jermenina pretrpeo je mnoga stradanja. Mnogo puta je bio primoravan da se odrekne poštovanja svetih ikona, ali nije hteo da se povinuje carskim dekretima, nego je nepokolebivo ostao veran učenju Svetih otaca. Na skupu episkopa, na čelu sa patrijarhom, u palati cara Lava, koji je zastupao ikonoborstvo, prvi je progovorio, tražeći da se crkvena pitanja rešavaju u Crkvi. Prognan je, zajedno sa drugim pravoslavnim episkopima. U izgnanstvu je proveo 5 godina, trpeći mnoge muke i poniženja Hrista radi. Upokojio se u Gospodu 820. godine.

Sveti Miron Čudotvorac, episkop Kritski. Prepodobni Grigorije Sinait. Sveti novomučenici Triandafil i Spaso. Sveti mučenik Gormizdas. Prepodobni Zosim i Jakov Tumanski. Velikogospojinski post.