Postradaše za Hrista i behu uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija. Po naredbi carevoj namesnik Afrike objavi svemu narodu, da svi moraju prinositi žrtve idolima; u protivnom prećaše namesnik strašnim mučenjem svakoga upornoga. Čuvši za ove pretnje, mnogi otpadoše od vere i pokloniše se idolima. No ovih četrdeset mučenika ostaše nepokolebljivi, zbog čega behu izloženi mučenju. Sveti Terencije hrabraše svoje drugove rečima: „Čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!” Kada ih povedoše na posečenje, oni radosno pevahu psalme i hvaljahu Boga, koji ih udostoji mučeničke smrti. Česno postradaše i carstva se udostojiše 250. godine.

Svetih šest hiljada mučenika Gruzijskih.