Vaznesenje Gospodnje praznuje se četrdeset dana posle Vaskrsa, tačnije u četvrtak šeste nedelje posle praznika Vaskrsenja Hristovog. Na večernjoj službi koja se služi u srijedu uoči Vaznesenja vrši se u skladu sa crkvenim tipikom, takozvano Odanije Pashe, neka vrsta opraštanja sa Vaskrsom. Početak i kraj službe se na taj dan, vrši isto kao i na sam Vaskrs. Ponovo se pjevaju radosna stihovi: «Neka vaskrsne Bog i rastoče se neprijatelji Njegovi…» i «Evo dana koji je stvorio Gospod, uzradujmo se i uzveselimo se u njemu…».

Kad lastama ponestane hrane i kad se stud približi, one se onda kreću u tople predele, u predele obilne suncem i hranom. Napred leti jedna lasta prosecajući vazduh i otvarajući put, a njoj sledi ostalo jato.

Kad nestane hrane za dušu našu u ovom materijalnom svetu, i kad se približi stud smrti – o, ima li kakva lastavica, koja će nas povesti u topliji predeo, gde je obilje toplote i hrane duhovne? Ima li takvog predela? Ima li, ima li, takve lastavice?

Izvan kruga hrišćanske crkve niko vam na ovo pitanje ne zna dati nikakav pouzdan odgovo r . J edino crkva zna, i to zna pouzdano. Ona je videla taj rajski predeo, za kojim duša naša čezne u mraznom sumraku ovog bitisanja na zemlji. Ona je videla i tu blagoslovenu Lastavicu, koja je prva uzletela u taj željeni predeo, prosecajući Svojim moćnim krilima tamnu i tešku atmosferu između zemlje i neba, i otvarajući put jatu za Sobom. Osim toga crkva na zemlji zna vam kazati i za bezbrojna jata lasta, koja su sledovala onoj prvoj Lastavici i odletela za njom u zemlju blagu, obilnu svakim dobrom, u zemlju večnog proleća.

https://svetigora.com/kalendar-za-29-maj-7/