Sa­put­nik i po­moć­nik apo­sto­la Pe­tra, ko­ji ga na­zi­va si­nom (I Pe­tr. 5, 13). Ka­da je bio u Ri­mu, na mol­bu ver­nih, na­pi­sao je Sve­to Je­va­đe­lje ko­je je apo­stol Pe­tar po­tvr­dio kao isti­ni­to. Apo­stol Pe­tar ga je po­sta­vio za epi­sko­pa i po­slao u Mi­sir na pro­po­ved. Mi­sir be­še sav u ne­zna­bo­štvu, ido­lo­po­klon­stvu, ga­tar­stvu… Ali us­peo je da po­se­je se­me Hri­sto­ve na­u­ke. U Alek­san­dri­ji je za­sno­vao Cr­kvu Bo­ži­ju i po­sta­vio joj epi­sko­pe, sve­šte­ni­ke i đa­ko­ne. U Alek­san­dri­ji su ga uhva­ti­li ne­zna­bo­šci i vu­kli uli­ca­ma vi­ču­ći: „Vu­ci­mo vo­la u obor“. U tam­ni­ci mu se ja­vio pr­vo an­gel, pa on­da i sam Go­spod. Su­tra­dan, ka­da su ga po­no­vo vu­kli uli­ca­ma, pre­dao je du­šu Go­spo­du. Nad nje­go­vim mo­šti­ma do­go­di­la su se mno­ga ču­da.

Sveti Anian, drugi episkop Aleksandrijski.