Paroh morinjski Jovica Vukasović održao je juče u Riznici Srpske pravoslavne crkve (SPC) Kotor predavanje pod nazivom „Značaj Časnog Krsta za Vaskršnji post“

Predavanja su tokom Vaskršenjeg posta u Riznici, pri Crkvi Sv. Nikole, tradicionalno svakog četvrtka, a kako je najavio arhijerejski namjesnik kotorsko-tivatski, paroh kotorski, protojerej stavrofor Nemanja Krivokapić, pozdravljajući prisutne, sljedeće će održati arhijerejski namjesnik podgoričko-kolašinski, protojerej-stavrofor Gojko Perović.

„U životu svakog hrišćanina, ili kako to naš narod kaže, svakog ko se Krstom krsti, Časni i Životvorni Krst predstavlja centar našeg života i prati nas tokom cijelog našeg života. Od trenutka kojim postajemo članovi Crkve, a koje se u našem jeziku predivno naziva krštenje, pa sve do naše smrti prati nas Krst. On je dio naše svakodnevnice, dio naše molitve. Sa njim ustajemo i ležemo, sa njim idemo na posao. U njega smo zagledani u trenucima teškoća, njime se osjenjujemo, i na kraju, kada napustimo ovaj svijet, kada počinemo od svih djela, budemo položeni u zemlju, ali pod znakom Časnog Krsta, koji se nalazi na nadgrobnim spomenicima“, kazao je o. Jovica.

Nastavlja riječima da smo, živeći Krstom, dužni i da ga izobražavamo i da ga po Hristovim riječima uzmemo na sebe, ponesemo i nosimo“.

„Nakon što je Apostol Petar na prazniku Sjenica javno ispovijedio da je Isus Hristos Sin Božiji, i nakon što mu je Hristos obećao da će na njemu sazidati Crkvu, koju ni vrata Adova neće nadvladati, Gospod ovdje prvi put saopštava učenicima da Sin Čovječiji ide u Jerusalim, da će mnogo postradati, biti ubijen i da će poslije tri dana vaskrsnuti.
Međutim, apostol Petar, sklon ljudskom poimanju života, neshvatajući da je Sin Čovječiji zbog toga došao u svijet, govori da se to neće i ne može biti. Gospod se tada jako grubo obraća Petru i kaže mu Idi od mene, satano! Sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije nego što je ljudsko (Mt. 16,23). Potom Gospod poziva sve i govori Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide (Mt, 16,24).
Kao što vidimo, uzeti Krst na sebe znači prihvatiti poziv našeg Spasitelja. Znači dobrovoljno se odreći sebe i svojih želja. Znači i napustiti svoje loše navike, ne čuvati ih u sebe i ne njegovati. Znači i to da se oslobodimo od pomisli, ogovaranja, osuđivanja. I da se na svojstven način udaljavamo od grijeha, kao to reče apostol Pavle, da budemo mrtvi grijehu.

Ne zaboravimo da Hristos kaže i to da neće svako ko mi kaže Gospode, Gospode ući u Carstvo Božije (Mt. 7,21). biti hrišćanin ne znači samo zvati se hrišćaninom, ne znači samo biti kršten. Biti hrišćanin znači raspeti se sa Hristom, podnijeti na sebe breme, na način kako ga je Hristos podnio“, rekao je o Jovica.

Podsjeća i da je Hristos na krstu bio ponižen, odbačen, pljuvan, da je Njegovo namučeno tijelo visilo na drvetu, prikovano ekserima, oko Njegove glave bio je vijenac od trnja, ali i da u samrtnom času, u agoniji i patnji, Hristos svima sve oprašta i moli Oca da im ovo ne upiše u grijeh.

„Šta to znači danas za nas? To znači da sve što nam se daje, bila to patnja, bolest, oskudica, nemaština, uvreda na poslu ili kada nas stigne neka nevolja, dužni smo da to nosimo stojeći, čvrsto na nogama, bez roptanja, bez kukanja i jadikovanja. Bez žalosti što smo u toj situaciji. Nikada, pa ni tada, ne smijemo da zavidimo drugima, što im je bolje od nas, jer ne znamo kakav krst oni nose, a kakav je nama dat. Svako nosi krst prema svojim moćima.
Nositi krst  zaista nije lako. Nije lako trpjeti. Ali je to suština našeg života u Hristu. U tim trenucima imamo mogućnost da se zagledamo u Krst Hristov i sjetimo se svega što je On prošao zarad našeg spasenja. Takva slika nas može utješiti i dati snagu da nastavimo dalje.

Jedna crkvena himna kaže:

„Gospodnji Krst onim koji mu se svagda klanjaju

Izvor je svake slasti i zakon uzdržanja,

Jer neprestano gledajući Prikovanoga na njemu,

Oni razapinju tijelo sa strastima i pohotama.

I mi među njima da budemo pohitajmo,

Postom čistim srodimo se sa onim

Koji se čovjekoljubivo stradanjem srodio sa nama

I svoje bestrasnosti prirodu nam dao,

I koji ima veliku milost.“

No, vratimo se na temu Krsta i posta. Hrišćani su držali post srijedom i petkom još od prvih dana. Taj post naslijedili su još od  Judejaca, koji su postili utorkom i četvrtkom. Rani hrišćani praznovali su Vaskrs svake nedjelje, vrlo svečano. To i danas vidimo na Svetoj Liturgiji. Svaka Sveta Liturgija je sjećanje na sve što se „nas radi zbilo“ na krst, grob, tridnevno vaskrsenje, uzlaženje na Nebesa i drugi i slavni dolazak. Nedjeljni dan je i dan danas posvećen upravo Vaskrsenju. Zbog toga je crkva odredila da srijeda i petak budu dani koji se poste, jer se u srijedu sjećamo sramne Judine izdaje, a u petak strašnih muka koje je naš Spasitelj pretrpio kada je bio razapet na drvetu krsta. Na taj način snažnije i dublje shvatimo sedmični krug bogosluženja i proslavu vaskrsenja u nedjeljni dan“, kazao je o Jovica.

Post srijedom i petkom, podsjeća, stariji je od svih postova.

„Kada apostolski kanoni govore o postu pred Vaskrs, 69. kanon kaže da onaj ko ne posti post svete četrdesetnice, kao srijedu i petak, da bude odlučen od crkve. Iz ovih riječi vidimo da je sedmično držanje posta, ne samo obaveza, nego i potreba čovjeku, kako bi živio životom hrišćanina.
Zbog toga je Crkva odredila da upravo treća nedjelja Velikog i Časnog posta bude posvećena Časnom Krstu Gospodnjem. Treća nedjelja predstavlja polovinu posta Svete Četrdesetnice.
Pod Svetom Četrdesetnicom podrazumijevamo post od čistog ponedjeljka, prvog dana posta, do petka uoči Lazareve subote, kada se završava post Svete Četrdesetnice i ulazimo u Veliku sedmicu, Sedmicu stradanja. Tako je negdje na polovinu posta, pred nas postavljen Časni Krst kako bi nam dao snagu da istrajemo do kraja posta. Već smo izgubili onaj polet koji smo imali na početku posta. Činilo nam se da će tih pedesetak dana prije proći. No, to nije ništa strašno i neobično. Čovjek se bori sa svojim slabostima svakog dana. I tada, kada smo negdje na polovini našeg podviga, daje nam se Krst, kako bismo se opomenuli, kako bismo se sjetili zbog čega postimo. Zašto se u stvari odričemo zadovoljstva, uživanja. Zašto konzumiramo prilično jednoličnu hranu, često ne baš ukusnu.

Sve nas to približava Krstu i Gospodu. Kakav god da je naš podvig. Koliko god puta pali i ustali, moramo na umu imati jedno. Kada završimo post Svete Četrdesetnice, polako krećemo sa Hristom gore u Jerusalim. Tamo ćemo prisustvovati istjerivanju trgovaca iz hrama, slušaćemo priču o smokvi koja ne rađa ploda, prisustvovaćemo večeri u kući Simona Gubavog. Bićemo svjedoci i kada grešna žena skupocjenim uljem, kojim su se pomazivali pokojnici, pomaže noge Učitelju. Hristos će nas pozvati i u Sionsku gornjicu da sa Njim i apostolima sjednemo za trpezu i budemo svjedoci Tajne večere. Bićemo i u Getsimaniji kada se bude molio i kada razbojnici dođu po njega. Bićemo i u Kajafinom i Pilatovom dvorištu. Ali ono što je najbitnije, sa Njim ćemo se popeti na Golgotu i podijeliti muke koje trpi zarad našeg spasenja. Bićemo svjedoci Njegovog slavnog i tridnevnog Vaskrsenja. A svega ovoga ćemo se sjetiti i kada na Vaskrs, izađe sveštenik iz oltara i sa jedinom upaljenom svijećom u cijeloj crkvi i glasno zapjeva Dođite i uzmite svjetlost od nezalazne svjetlosti i proslavimo Hrista koji vaskrse iz mrtvih!“, kazao je o. Jovica.

Ove nedjelje nakon Velikog Slavoslovlja imaćemo priliku, nastavio je dalje, da se poklonimo Časnom Krstu, kada ga sveštenici budu iznosili iz Oltara.

„Časni krst će narednih sedam dana stajati u sredini hrama i podsjećati sve posjetioce, da je Pasha Gospodnja blizu i da još ima vremena za pokajanjem i preumljenjem. Čini se da danas živimo u jednom vremenu gdje se krst zaista posmatra kao ludost, što kaže apostol Pavle. Čini nam se, da danas, više nego ikada, ljudima smeta Časni Krst i da ljudi sklanjaju pogled od njega, kao da ga se plaše. Sjetimo se samo koliko se polemike vodilo kada je u Italiji i Grčkoj vraćen krst u učionice.
Mi znamo i svjedoci smo da od znamenja Časnog Krsta bježe sve neprijateljske sile. Nečastivi bježi od Krsta, a o tome ima i ona narodna, bježi k'o đavo od krsta“, rekao je o. Jovica.

Kazao je i da se danas često postavlja pitanje, zbog čega današnjem svijetu toliko smeta Krst?

„Hoće li biti previše surovo ako kažemo da je Vladar tame toliko okupirao ovaj svijet, koji i onako u zlu leži. Kada pogledamo na globalnom nivou, možemo bolje razumjeti, kome i zbog čega smeta Krst i naš život pod krstom.
Današnjem svijetu hrišćanin koji živi u skladu sa krstom je stran i neprihvatljiv. Hrišćanin doborovoljno posti, odriče se uživanja, bludničenja, nemorala. Dobrovoljno se zarad svog spasenja odriče mnogo toga, što današnjica nudi.
Mi sebi dobrovoljno uskraćujemo mrsnu hranu, doborovoljno nedjeljom rano ustajemo i idemo na Liturgiju, biramo da stupimo u brak i rađamo djecu. Vježbamo da ne kažemo svima šta nam je na umu, pa i kada nas neko vrijeđa ili se ne slaže sa nama.
Sve se to danas posmatra kao nešto što je primitivno, što je zastarjelo, što prosto nije moderno. Današnjica nas poziva na uživanje, na pravo da kažemo šta želimo, da se borimo za svoja prava, slobodu govora, slobodu mišljenja, uvjerenja, rodne pripadnosti i određenosti. Mnogo Pojmovi kao što su uzdržanje, smirenje, trpljenje, post, nepoznati su jeziku današnjeg čovjeka.
Sada nam je jasno nam je zbog čega smeta Časni Krst, jer on, nesumnjivo u svakom čovjeku, vjerujućem ili nevjerujućem, budi želju i potrebu da se čovjek mijenja.
Prosto, čovjek koji je zagledan u Časni Krst, ne može da ne bude taknut Silom Njegovom. Ta sila nas neprestano poziva na promjenu našeg života, na dobrovoljno prihvatanje da se odreknemo sebe i da u nama ne živi ja, već da Hristos živi u nama, kako to kaže Apostol Pavle A živim - ne više ja, nego živi u meni Hristos; a što sad živim u tijelu, živim vjerom Sina Božijega, koji me zavoli i predade sebe za mene. (Gal. 2,20)

Sjetimo se ovdje jednog divnog primjera, kojeg je dotaknula sila Časnog i Životvornog Krsta. Naime, Peta nedjelja posta, posvećena je nekadašnjoj bludnici iz Aleksandrije, kasnije velikoj podvižnici jordanske pustinje, prepodobnom Mariji Egipćanki. Kako piše njeno žitije, po njenim riječima, ona u Jerusalim dolazi zbog provoda i uživanja. Prateći grupu muškaraca ulazi u dvorište hrama ne da bi se molila, već da bi čekala svoje mušterije. I baš u tom trenutku, u tom dvorištu dešava se istorijska promjena. Dešava se ono što će promijeniti istoriju monaštva i podvižništva. Ona, egipatska bludnica, krenula je u hram da vidi Krst, budući da je bio praznik Vozdviženja i nije mogla da mu pristupi. Izašla je napolje i gorko zaplakala. U tom trenutku, Sila Krsta dotakla je i njeno srce, koje je do tada u grijehu ležalo. Sjetila se svih svojih grijehova i odlučila da je vrijeme za pokajanje i preumljenje. I tako jedna od bludnica, postaje jedna od najvećih podvižnica, koja je 47 godina živjela u pustinji, hraneći se onim što je tamo našla. Njen život i njeno žitije Crkva nam poklanja na početku i pred kraj posta, kao savršeni svetionik i vodič kroz naš život u Hristu, kroz vrijeme podviga, posta i pokajanja“, rekao je o. Jovica.

Kako je rekao iz ove priče se vidi da nas Hristos nikada ne ostavlja.

„ U svakoj patnji, kada naiđu bure, oluje i nevere, uvijek imamo sigurnu luku, našeg Spasitelja. Sveti Nikodim Svetogorac nam poručuje da kad god naiđe borba, cjelivamo Časni Krst i ona će nestati, jer je krstom Hristos pobijedio smrt i grijeh.
Ne smijemo bježati od Krsta, niti se plašiti da ga ponesemo, jer je Krst najbolji pokazatelj slobode. Krstom dođe radost cijelom svijetu, jer nas radi, pretrpjevši krst, smrću smrt razori.
Ne zaboravimo, da je Hristos sve to pretrpio zbog nas i zbog našeg spasenja, ali dobrovoljno. Njega niko nije prisilio na to. On, kao Sin Božiji, jeste došao u svijet da spasi svijet. Ali, budući da je bio čovjek, mogao je i da odstupi od toga. U Getsimanskom vrtu vodi se borba sa samim sobom. Hristos je uplašen, moli da ga, ako je moguće mimoiđe ova čaša, ali da opet sve bude po volji Oca. No, Hristos tada ustaje, i dobrovoljno se predaje stražarima i trpi sva stradanja zbog nas i zbog naših grijehova. Hristos na krstu sebe dobrovoljno prinosi Bogu i daje nam oproštaj grijehova i mireći nas sa Bogom“, kazao je o. Jovica.

Privodeći predavanje završetku konstatovao je da se iz svega rečenog može zaključiti jedno - Krst nije neki oblik, simvol ili relikvija. Krst je način našeg života i  postojanja u Hristu.

„Ne zaboravimo ni to, da nas na Sveta Liturgija, ne podsjeća na neka čuda iz Hristovog Života. Sa njima se upoznajemo kroz Sveto Jevanđelje. Sveta Liturgija nas podsjeća isključivo na krst i na vaskrsenje Hristovo, jer nam se time otvara Raj. Čuda su neophodna kako bismo povjerovali u Hrista, ali nam je Krst neophodan kako bismo živjeli i postojali u Hristu.
Zaključićemo ovo naše skromno izlaganje stihovima sa večernje službe, koji se pjevaju u četvrtak Krstopoklone sedmice a koji kažu:

„Tvoj Krst sveti udostojivši se

Radosno da vidimo i cjelivamo,

Molimo te, Bože, Spase naš,

Da i tvoje prečasno dočekamo stradanje,

Postom osnaženi;

Klanjajući se, opjevajmo raspeće,

Koplje, sunđer i trsku

Kojima si nas obesmrtio,

U nekadašnju sladost života ponovo uveo

Kao Čovjekoljubac.

Zato te sada sa Zahvalnošću slavimo“, kazao je o. Jovica na predavanju u o značaju Časnog Krsta za Vaskršnji post , održanom juče u Riznici SPC Kotor.