Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio 21. maja 2025. godine, na praznik Svetog Jovana Bogoslova, Svetu liturgiju u kapeli posvećenom tom apostolu i jevanđelisti na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Svetejšem Patrijarhu su sasluživali Visokopreosvećeni Mitropolit kruševački g. David i preosvećena gospoda episkopi valjevski Isihije i vikarni jenopoljski Nikon, uz molitveno učešće Visokopreosvećenog Mitropolita bačkog g. Irineja i preosvećene gospode episkopa londonskog i britansko-irskog Nektarija i vikarnog humskog g. Jovana.

Praznično slavlje je krunisano velikim blagoslovom kojim je počastvovana najviša obrazovna institucija Srpske pravoslavne crkve. Naime, Preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije je doneo na dar Bogoslovskom fakultetu česticu moštiju Svetog Justina Ćelijskog, koji je, podsećamo, bio i profesor te visokoškolske ustanove.

Posle čitanja odlomka iz Svetog jevanđelja, prisutnima se obratio Mitropolit kruševački dr David, koji je naglasio da sve reči Gospodnje imaju svoj crveni eho, svoj crveni odjek, imaju posledice, jer se one takođe pretvaraju u Njegova dela i tako ispunjuju vreme i prostor, ali imaju i odjek večnosti. –U Jevanđelju po Jovanu, u začalu osamnaestom, mi vidimo sav svetotajinski život Crkve – prošli, sadašnji i budući – i Gospoda u centru koji blagosilja svoje stvorenje, svoju tvar, i deli svoje darove, daruje nam sebe, a svako darivanje jeste upućivanje na Njega, Gospoda Darodavca, koji je život naš, nadanje naše i punoća. Ti darovi Njegovi uvek život znače i izjednačeni su sa životom – istakao je Mitropolit David i podsetio:

– Ova slika nas veoma podseća na Tajnu večeru, takođe i na večeru u Emausu sa Filipom i Kleopom, a evo sada i sa Filipom i ostalima, sa celokupnim narodom. Ta slika sadrži sam naš identitet i preko nje najbolje osećamo i poznajemo sebe, jer je Gospod sa nama. Tema hleba života i pića života je osnovna tema našeg razmišljanja, naših odgovora, naših podviga, naših nadanja. Na kraju sve staje u tu sliku: sav život koji je raznolik, bilo da se radi o nama pojedinačno ili o svima nama koji smo u zajednici. Događaj je, dakle, evharistijskog karaktera i naznačenja. I pun je nade. On ne zahteva ništa drugog od nas, nikakve kvalifikacije, nikakva stepenovanja, nego samo uzimanje učešća u događaju hleba i vina, odnosno Tela i Krvi. Zato je anđelsko bogoslovlje blagoslov Crkve i svako je od nas iskusni bogoslov, bogoslov koji na osnovu hleba i vina bogoslovstvuje imajući, naravno, u sebi Gospoda. Po toj logici, Gospod je taj koji bogoslovstvuje sve vreme, uvek i na svakom mestu, a mi samo uzimamo učešća u reči Njegovoj. On koji je ljubav, koji je sveštedri Bog, uključuje nas u celokupan Njegov domostroj, u sve činove i ravni, što postaje svetom tajnom i tako naš život postaje svetotajinski, život zalaženja u tajne uvek preko Gospoda i Njega kao Učitelja.

– Šta je ovde potrebno? Što više otvaranja sebe, uma, srca, celog bića, jer od toga zavisi prisustvo Gospodnje u nama. Naravno da nas tog podseća na temu o erosu duše naše i života našega, o Gospodu koji nas uvodi u tajnu ljubavi, jer će jednoga dana ona da zauzme svakako svoje mesto, ali i mesto vere i nade. Zato je potrebno biti slobodan za Gospoda. Sile mogućnosti našega otvaranja za Gospoda su dinamične. To proširenje granica teče neprestano i neprestano nailazi na prepreke. Sudara se sa onim što nazivamo strastima, gresima – istakao je vladika David i zaključio:

– Radujmo se u Gospodu jednako kako se deca raduju svojim roditeljima, ne sumnjajući ni za trenutak da će biti ostavljena, napuštena, zloupotrebljena, osakaćena, unazađena. I zato nam je, ponavljamo, ova slika draga, ova predstava, ova panorama gde su svi zajedno sabrani pod koprenom hleba i drugih jestiva, koja je jasna ima i naše duboko osvedočenje, najdublje, da nećemo nikada biti ostavljeni, prepušteni gladni i žeđi. Postoje, dakle, dvojedina glad i i žeđ, kada naše biće počinje da iščezava, da nestaje, da kopni, kada se sav poredak našeg života urušava. Da bismo se tome suprotstavili, da bismo zaustavili to urušavanje, potrebno je da sa svoje strane učinimo sve, makar to bilo našim očima i očima drugih nedovoljno; bitno je učiniti sve što do nas stoji, makar to bilo i nedovoljno po logici stvari. A onda će Gospod koji je osetljiv na naše nastrojenje, na naše blagoustrojstvo, pohitati da nas obogati, opet nahrani, napoji i odene, jer u suštini o tome se radi i juče i sada i u budućnosti. Najdalje dokle možemo dospeti u budućnost jeste svadba Carevog sina, zajednička trpeza, naravno mi odeveni dolično, bogougodno, bogoprilično za tu svadbu, za tu večeru, za taj sabor.

Na kraju Svete liturgije, Patrijarh Porfirije je osveštao slavske darove i tom prilikom poručio:

– Hristos voskrese! Neka je srećna i blagoslovena slava ovoga našeg crkvenog učilišta. Da imamo molitve svih svetih, pre svega onih svetitelja Božjih koji su ovde bili učitelji i koji su se učili u ovom učilištu. Među njima da imamo i molitve Svetog ave Justina Ćelijskog čije smo mošti, po blagoslovu Njegovog Prosveštenstva Episkopa valjevskog Isihija, dobili na dar. Neka i ove mošti budu svima onima koji uče bogoslovlje i koji se uče bogoslovlju – uteha, da budu primer za ugled i da bude posticaj na molitvu, a pre svega i iznad svega, da budu poziv na istinsko pravoslavno bogoslovstvovanje koje nije ništa drugo do molitva.

– I upravo u ličnosti Svetog ave Justina, koji je sav goreo Hristom, živeo Hristom, disao Hristom, gledao Hristom, slušao Hristom, mislio Hristom, imamo primer čoveka čiji je ceo život bio molitva. Njegovo bogoslovlje nije nikakva analitika, nije sinteza, nije dekonstrukcija, nije bilo koja vrsta metoda koje se koriste u čovekovom umovanju. Naravno, sve to postoji u svakome od nas, a naročito postoji u ljudima koji žive sveti život, samo sve to ima svoje istinsko i pravo mesto i dobija svoj smisao i svoju punoću tek ako služi onome zbog čega svaki čovek postoji, onome što je istinsko bogoslovlje, tek ako služi izgrađivanju neraskidive zajednice sa Bogom. A bogoslovlje Svetog ave Justina je bilo u potpunosti molitva, jer njegov život je bio molitva. Iz molitve on rađa reč i misao, a njegova misao i njegova reč se uliva opet u molitvu i vraća se u molitvu. Za njega je bila istinita reč Svetog apostola Pavla koji veli da Boga niko nikad nije video, ali da oni koji vole Boga bivaju dostojni da im se Bog otkrije. A ljubav svoj najbolji izraz nalazi upravo u molitvi – naglasio je Svetejši g. Porfirije i zaključio:

– Eto, blagosloveni smo da nam je Sveti ava Justin došao, vratio se, iako nikada nije ni otišao, da bismo se njemu molili, da bi on bio primer svakome od nas za ugled, da bi on bio poziv svakome od nas da svaka naša reč, misao, delo i sve što jesmo započinje molitvom, da bude prožeto molitvom i vrhuni se u molitvi kako bi istinita bila i drevna rečenica koja je izraz iskustva Otaca Crkve: da si istinski bogoslov ako se moliš i da ako se moliš bićeš istinski bogoslov. Neka je srećan i blagosloven današnji dan i praznik! Da nam Bog da svima ljubavi prema Njemu, našem Spasitelju, ali i međusobnog razumevanja i ljubavi, da nam svima dȃ da razumemo da poziv Hristov – da svi jedno budemo nije tek puka floskula, nego temelj, smisao i sadržaj našeg života. A to – da možemo biti jedno i jesmo jedno, podrazumeva naš preobražaj koji nije ništa drugo nego pokajanje, a koji obuhvata u sebe iskanje oproštaja i praštanje svima sve u ime Hristovo, u ime Njegove ljubavi. Neka je srećan i blagosloven današnji praznik! Živeli na mnogaja ljeta!

Usledilo je i kratko obraćanje protojereja prof. dr Zorana Rankovića, dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu:

– Braćo i sestre, radosni smo što molitveno proslavljamo danas Apostola ljubavi, Svetog Jovana Bogoslova. Radujemo se i što smo dobili blagoslov u vidu moštiju Svetog Justina Ćelijskog, na čemu zahvaljujemo i Vama, Vaša svetosti, i Vama, Vaše preosveštenstvo. Po tradiciji, na ovaj dan uručujemo diplome onima koji su sa uspehom završili bogoslovske studije na našem Fakultetu. Držeći se te tradicije i ovoga puta, kolegi Ivanu Cvetanoviću čestitamo na diplomiranju i želimo uspeha u daljem radu.

Izvor: SPC