Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je učestvovao 9. decembra 2025. godine u Vitaniji, u Jordanu, u radu Međunarodne konferencije Proces iz Akabe (Aqaba Process) – Balkanski međureligijski dijalog.

Međunarodna konferencija je održana na desetogodišnjicu mirovne inicijative Kralja Abdulaha na istorijskom mestu na kome je Sveti Jovan Preteča krstio Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, u Vitaniji, na reci Jordanu.

U radu konferencije su, pored Kralja Abdulaha i albanskog premijera Edija Rame, učestvovali Njegovo Blaženstvo Patrijarh jerusalimski g. Teofil, Njegovo Blaženstvo Patrijarh antiohijski g. Jovan, Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop albanski g. Jovan i više hrišćanskih, jevrejskih i islamskih verskih predvodnika sa Bliskog istoka i Balkana.

Na današnjem skupu razmatrani su načini podsticanja međuverskog dijaloga radi očuvanja mira i bezbednosti, kao i jačanja saradnje i međusobnog razumevanja i poštovanja. Zajedništvo u duhu odgovornosti i solidarnosti predstavlja temelj bolje budućnosti naroda Bliskog istoka i Evrope, naglasili su učesnici skupa, kojima se tom prilikom obratio i Svetejši Patrijarh srpski g. Porfirije, čije izlaganja donosimo u celosti:

– Vaše Veličanstvo Kralju Abdulahu II ibn el Husein, Vaša Ekselencijo predsedniče vlade Edi Rama, Vaša Visokopreosveštenstva i Preosveštenstva, Vaše Eminencije i Ekselencije, uvaženi verski velikodostojnici, dame i gospodo, sa dubokim uvažavanjem i iskrenom radošću pozdravljam sve prisutne,

Sabrani smo, po promislu Božjem, na ovom blagoslovenom mestu Krštenja Isusa Hrista, gde je Jovan Krstitelj pozivao narod na obnovu srca i na traženje onog mira koji Bog daruje. Psalam 34 nam predaje reč životvorne mudrosti: „Ukloni se od zla i čini dobro; traži mir i idi za njim“. Taj poziv objedinjuje sva naša Avramovska predanja i otkriva da je stremljenje ka miru upisano u samu suštinu našeg verskog nasleđa. Ovde dolazimo da učinimo upravo to: da tražimo mir i pravdu, i da kao saputnici hodimo putem koji Bog postavlja pred nas.

Naše predanje svedoči o liku Božjem u svakom čoveku, da je Bog Otac svih ljudi i da su svi ljudi međusobno braća i time nam predaje jedan zajednički etički jezik: mir kao Božji dar, pravdu kao svetinju i brigu za potrebite kao delo ljubavi i odgovornosti. Ta antropologija postavlja vrednosni temelj za obrazovanje koje oblikuje karakter i gradi zajednice sposobne za mir i međusobno poštovanje. A eshatološka perspektiva nas poučava da punoća istine pripada Bogu i Njegovom budućem Carstvu i da nas ta svest vodi ka smirenju, čuva od trijumfalizma i otvara za iskren susret.

Blisko nam je iskustvo balkanske stvarnosti,  ali i stvarnosti mnogih drugih prostora širom planete, gde je religija ponekad shvatana kao izvor podele i neprijateljstva (pars problematis). Međutim, znamo, još dublje i istinitije, da vera u Boga, ukoliko je autentična i iskrena, jeste i mora da bude izvor dijaloga i pomirenja (pars solutionis). Znamo da istinski mir nije nešto što čovek može stvoriti samo svojim naporom, niti je plod samo spoljašnjih okolnosti, već, pre svega, predstavlja dar Božji koji se rađa u srcu čoveka koji živi po zapovestima Božjim, od kojih je najvažnija zapovest o ljubavi – prema Bogu i prema bližnjima, tj. prema ljudima. Gde nema ljubavi, ni mir ne može pustiti koren. Kada čovek u svom srcu nosi mržnju, zavist, sebičnost ili egoizam, on u sebi stvara nemir koji se u svim pravcima širi oko njega. A, kada se čovek trudi da, po zapovesti Božjoj voli, onda on vidi drugoga kao neponovljivog brata, koji ima jednako pravo na život i slobodu. Ne vidi ga više kao suparnika i kao smetnju, prepreku i pretnju svome postojanju, svojoj slobodi. Jednom rečju, svakog čoveka vidi kao ogledalo u kome se otkriva mera njegove čovečnosti i vernosti Bogu. Mir je zapovest Božja. Prema tome, mir ne treba tražiti samo u političkoj, društvenoj ili materijalnoj sigurnosti, nego pre svega u ličnom susretu sa Bogom, u molitvi, pokajanju i delima ljubavi. Samo takav mir može postati temelj mira u porodicama, društvu i među narodima.

Stoga, građenje mostova, tj. mirotvorstvo, nije program ili projekat, nego prirodni izraz života Crkve i života čoveka koji veruje u Boga. Crkva svedoči da je vera najdelotvornija kada ljude vodi ka poverenju i kada im pomaže da prepoznaju zajedničko dobro koje stoji iznad svakih razlika i podela. Istorijska iskustva naroda na Balkanu nam otkrivaju da je ono što nas ujedinjuje veće od onoga što nas razdvaja. Zato smo pozvani da kroz dobronameran i odgovoran dijalog gradimo miran suživot kao trajni okvir života naših naroda, jer Bog blagosilja graditelje mira, a ne one koji ga ruše.

Takav dijalog zahteva zrelost u misli, u srcu i u nameri. Srpska Pravoslavna Crkva ulazi u razgovor čuvajući integritet svoje vere i noseći duboko poštovanje prema svakom čoveku kao tvorevini Božjoj. Ne tražimo prividni konsenzus, nego iskrenost u kojoj se rađa poverenje. Verujemo da Bog želi susret i da ljudske zajednice sazrevaju kroz razmenu, kroz saradnju i kroz zajedničku potragu za dobrom. Tamo gde se duhovna dubina spaja sa delatnom dobrotom, rađa se dijalog koji izdržava napetosti i kroz njih sazreva.

Uvaženi prijatelji i delatnici mira, reka Jordan je kroz istoriju bila prag – prag između starog i novog, između straha i poverenja, između zatvorenosti i otvorenosti. I danas stojimo pred pragom koji nas poziva na hrabrost, na poverenje i na otvorenost jednih prema drugima. Pozvani smo da vaspitamo generacije za život u različitosti, za mirni suživot i za odgovornost prema drugome, čuvajući pritom punoću i dostojanstvo sopstvenog verskog identiteta. Pozvani smo da budemo ljudi koji grade mostove, mostove poverenja koji spajaju različitosti i vode čoveka ka drugom čoveku. Pozvani smo da učinimo vidljivim da svetlost onoga što nas ujedinjuje prevazilazi ono što nas razdvaja.

Ovaj prag mi ne prelazimo sami. Bog Avramov, čovekoljubivi Tvorac neba i zemlje, ide sa nama. On osnažuje trud koji premašuje naše snage i čini plodnim ono što sami ne bismo mogli. On preobražava neznanje u razumevanje, podele u susret, a nepoverenje u zajednicu koja leči rane i gradi mir.

Neka mir i promisao Svevišnjega preobraze naš pogled jednih na druge i naš zajednički život u zemljama koje On voli i blagosilja, da bi u nama rasla bliskost, a među nama mir koji oživljuje.

Izražavamo iskrenu blagodarnost Njegovom Veličanstvu Kralju Abdulahu II ibn el Huseinu za mudru inicijativu koja nas je sabrala u duhu mira. Zahvaljujemo i našim uvaženim domaćinima i svim učesnicima ovog sabranja, sa nadom da će plodovi našeg susreta doneti dobrobit svim zajednicama.

***

Po završetku konferencije, Svetejši Patrijarh srpski g. Porfirije se uputio, zajedno sa blaženjejšim patrijarsima jerusalimskim g. Teofilom i antiohijskim g. Jovanom, u Saborni hram Mitropolije filadelfijske u Amanu gde je održan svečani prijem.

Izvor: SPC