Sve se istine pravoslavlja izvode iz jedne istine i svode na jednu istinu, bezgraničnu i večnu. Ta istina je Bogočovek Hristos. Ako do kraja proživite ma koju istinu pravoslavlja, moraćete pronaći da je njeno srce – Bogočovek Hristos. U stvari, sve istine pravoslavlja nisu ništa drugo do razne varijante jedne istine: Bogočoveka Hrista.

Pravoslavlje je pravoslavlje Bogočovekom i ničim drugim i nikim drugim. Otuda je drugo ime pravoslavlja – Bogočoveštvo. U njemu ništa ne biva po čoveku i od čoveka, već sve dolazi od Bogočoveka i biva po Bogočoveku. A to znači: osnovnu, večnu istinu života i sveta čovek doživljuje i saznaje samo pomoću Bogočoveka, u Bogočoveku. Još nešto: potpunu istinu o čoveku, o cilju i smislu njegovog postojanja, čovek doznaje jedino kroz Bogočoveka. Bez Njega i izvan Njega nema pravog čoveka, jer je čovek pravi čovek samo Bogočovekom i u Bogočoveku. Van Njega čovek se pretvara u proviđenje, u strašilo, u besmislicu i mesto čoveka vi nalazite otpatke čoveka, odlomke čoveka, ogrizine čoveka. Otuda je i pravo čoveštvo jedino u bogočoveštvu. I nema drugoga pod nebom.

Zašto je Bogočovek osnovna istina pravoslavlja? Zato što je rešio sva pitanja koja muče i grizu duh ljudski: pitanje života i smrti, pitanje dobra i zla, pitanje zemlje i neba, pitanje istine i laži, pitanje ljubavi i mržnje, pitanje pravde i nepravde. Jednom rečju: pitanje čoveka i Boga.

Zašto je Bogočovek osnovna istina pravoslavlja? Zato što je svojim zemaljskim životom najočiglednije pokazao da je On ovaploćena, očovečena, oličena večna istina, večna pravda, večna ljubav, večna radost, večna sila: sveistina, svepravda, svesila, sva božanska savršenstva On je sneo sa neba na zemlju. I ne samo sneo, nego nas i naučio, i dao nam blagodatne sile da ih pretvaramo u svoj život, u svoje misli, u svoja osećanja, u svoja dela. Otuda je naš poziv: ovaplotiti ih u sebi, i u svetu oko sebe.

Pogledajte najbolje među najboljima u rodu ljudskom. U svima njima Bogočovek je to što je najbolje, i najglavnijem, i največnije. Jer je On – svetost svetitelja, mučeništvo mučenika, pravednost pravednika, apostolstvo apostola, dobrota dobrih, milosrđe milosrdnih, ljubav ljubećih.

Zašto je Bogočovek sve i sva u pravoslavlju? Zato što je On, kao Jedan od Svete Trojice, ovaploćeni Sin Božiji, nezamenljiv i kao Bog, i kao Utešitelj, i kao Zaštitnik, i kao Učitelj, i kao Spasitelj. Izmučen zemaljskom tragikom, čovek jedino u Njemu, svemilostivom Gospodu Isusu, nalazi: Boga koji može istinski osmisliti stradanje, Utešitelja koji može istinski utešiti u svakoj nevolji i tuzi, Zaštitnika koji može istinski zaštititi od svakog zla, Spasitelja koji može istinski spasti od smrti i greha, Učitelja koji može istinski naučiti večnoj istini i pravdi.

Bogočovek je sve i sva u pravoslavlju, jer je bezmerno uveličao čoveka: uzdigao ga do Boga, učinio ga bogom po blagodati. I to stvarno ne potcenjujući čoveka na račun Boga, već ispunjujući čoveka svim božanskim savršenstvima. Kao niko, Bogočovek je proslavio čoveka: darovao mu život večni, istinu večnu, ljubav večnu, pravdu večnu, radost večnu, dobro večno, blaženstvo večno. I čovek je Bogočovek postao božansko veličanstvo.

Dok je osnovna istina pravoslavlja Bogočovek, dotle je osnovna istina svakog inoslovlja čovek, ili razlomci njegovog bića: razum, volja, čula, duša, telo, veštastvo. Nigde integralnog čoveka u inoslovlju, sav je razbijen u atome, u deliće. I to sve u slavu veličine čovekove. Ali, kolika je besmislica „umetnost radi umetnosti“, toliko je i besmislica i „čovek radi čoveka“. Taj put vodi u najkukavniji pandemonijum, gde je vrhovni idol čovek. A nigde kukavnijeg idola od njega.

Početna je istina pravoslavlja: čovek nije radi čoveka, već radi Boga. Ili potpunije: radi Bogočoveka. Zato mi u ime čoveka ostajemo uz Bogočoveka. U Njemu je jedino moguća razumnost čovečijeg bića, u Njemu je jedino moguće opravdanje čovečijeg postojanja. U tu istinu se stiču sve tajne neba i zemlje, sve vrednosti svih svetova o kojima čovek može misliti, sve radosti svih savršenstava koja čovek može postizati. Posredno i neposredno, u pravoslavlju je Bogočovek sve, i u Njemu onda i čovek, a u inoslovlju je samo goli čovek.

U samoj stvari, pravoslavlje i nije drugo do čudesna ličnost Bogočoveka Hrista, produžena kroz sve vekove, produžena kao Crkva. Pravoslavlje ima svoj pečat i svoj znak po kome se raspoznaje. To je svetli lik Bogočoveka Isusa. Sve što toga Lika nema, nije pravoslavno. Sve što nema bogočovečanske pravde, istine, ljubavi, večnosti, nije pravoslavno. Sve što hoće da Bogočovekovo Evanđelje ostvari u ovom svetu metodama ovog sveta, nije pravoslavno, već znači robovanje trećem đavoljem iskušenju.

Sveti Ava Justin (Popović)

Izvor: Fondacija Prijatelj Božiji

https://mitropolija.com/2025/12/08/sveti-ava-justin-popovic-osnovna-istina-pravoslavlja/