За­мо­на­шио се у мла­до­сти, и по­стао je уче­ник Пре­по­доб­ног Про­ко­пи­ја Де­ка­по­ли­та. Свим сво­јим би­ћем се пре­дао мо­на­шком под­ви­гу, да би, ка­да је то­ме до­шло вре­ме, устао про­тив ико­но­бо­ра­ца и стао у за­шти­ту по­што­ва­ња све­тих ико­на. Због то­га су га ухва­ти­ли и сил­но му­чи­ли. Ико­но­бор­ци су му стру­га­ли це­ло те­ло и врат, па су га ба­ци­ли у там­ни­цу. Са­стра­дал­ник му је био ње­гов учи­тељ Све­ти Про­ко­пи­је Де­ка­по­лит. Ка­да су ико­но­бор­ци, са сво­јим за­штит­ни­ком царoм Ла­вом Иса­ври­ја­ном, по Бо­жи­јем про­ми­слу, про­па­ли, за­јед­но са Про­ко­пи­јем се вра­тио у ма­на­стир, где је про­ду­жио пре­ђа­шњи под­ви­жнич­ки жи­вот. Мно­ге гре­шни­ке по­бу­дио је на по­ка­ја­ње, ка­ко про­по­ве­ђу, та­ко и сво­јим при­ме­ром. Упо­ко­јио се у ми­ру кра­јем VIII ве­ка. ­

Свештеномученик Протерије. Свештеномученик Нестор. Свети блажени Николај.