У Цркви Св. Василија Острошког у Доброти, данас на богослужењу поводом Свете тајне јелеосвећења, вјерном народу обратио се протојереј Мијајло Бацковић.

„Једна стара индијанска мудрост каже да у сваком човјеку живе  два вука, један онај зао и један добар и да само је питање наше слободне воље који ће у нама и када превладати.

Тај дуализам у човјеку, од оног првородног гријеха  и пада Адама и Еве па до дана данашњег, тај дуализам или знатижеља пролази кроз све вјекове и кроз сваки народ, али и кроз свакога од нас понаособ.

Сваки од нас, ако заиста себе преиспитује, покушавајући да дође до онога савршенства, а то је самоспознаја, истинска самоспознаја свога срца, своје душе и себе самога као у огледалу пред Господом, видјеће да та два вука, која живе у нама, се боре сваког дана из тренутка у тренутак и да је разлика мала.

Пост, кроз који смо прошли и ушли у Велику недјељу пред Васкрсење Христово, управо нас води ка том самопреиспитивању и самоспознаји себе, показујући нам како да онога вука злог у себи спутамо.

Неће он никад из нас изаћи и он ће чекати сваки тренутак слабости или пада духовног имунитета да у нама проговори он. Он ће се борити, али то је борба у нама свима браћо и сестре и драга дјецо.

Данашњи дан и његова симболика такође показује и двије крајности. Данас се сјећамо оне дивне жене која се покајала, блуднице, која је дошла и сузама својим и миром помазала ноге Господње, а онда косом својом обрисала, тиме показујући да је свјесна свога пада, пронашла у себи гледајући и преиспитујући Господа, љубав у себи а кроз љубав наравно и покајање, јер љубав је једини лијек којим побјеђујемо онога злога вука у себи.

С друге стране имамо Јуду којег се такође данас сјећамо, не по  добру. Он је гледао свога Господа, ишао са Њим, гледао како васкрсава, диже из мртвих, како подиже болесне, гледао сва Његова чуда, стајао, додиривао се тијела и крви, додиривао се живога Бога. Са Њим живио, ходао, јео, туговао, гладовао, радовао се, кроз Њега све видио и доживио са Њим све, за разлику од ове блуднице, која све то није гледала, него Га је једном видјела и спознала истину коју је Он пробудио у њој.

А Јуда, друга крајност. Он је све то видио, живио, био присутан, а онда на данашњи дан пољупцем издао Сина Божјег. Запитамо ли се ми понекад браћо и сестре, врло често и ја и сви ви, да ли ми који долазимо у храм, који се причешћујемо  тијелом и крвљу Христовом, да ли тим пољупцем и најљепшим додиром са Господом, понекад ми који Га пољубимо и додирујемо се с Њиме, будемо с Њим, служимо литургију, улазимо у олтар, да ли га ми понекад као Јуда, због свог личног интереса, или због страха људскога, издамо?

И то радимо и падамо, али се и дижемо као и ова жена блудница. Дакле, тај дуализам падања и уздизања у човјеку у данашњем дану добија своју пуноћу и видимо жену која се покајала, а видимо ученика Христовога који је издао.

По обичају на крају Јелеосвећења браћо и сестре и дрга дјецо, када се сјећајући се тога мира, којим је помазала ноге Господње ова жена и ми помазујемо уљем које освештавамо читајући седам Јеванђеља, седам молитви дивних које нас уводе и показју нам управо ово да се самопреиспитујемо да би дошли до самопрепознавања и спознаје личне срца свога и душе своје и својих дјела, јер ниједна болест, физичка, не долази ако тијело није раслабљено и ако духовно не падне.

Теко онда долази и физичка болест. Наше физичке болести су повезане са нашим духовним стањем. Зато се ми у Цркви молимо кроз духовно да Господ да и физичко оздрављење свима нама али прије свега и најприје духовно покајање, спознају срца свога, да се ових дана добро преиспитамо, издајемо ли пољупцем Сина Божијег, или смо блуднице које ће помазати ноге Његове сузама, миром и косом својом очистити.

Отворили смо и по оном старом, древном обичају  овдје , како нас је то и отац Момо учио, Јеванђеље на крају над главама свих вас који сте сагнули своје главе, а отац Немања је прочитао молитву у којој се каже да то Јеванђеље које његови саслужитељи држе над главама  вас вјерних, који сте дошли да се покајете по њему и преко њега добијате благослов и пут које вам показује.

Отворили смо и то Јеванђеље је овога пута и ове године било управо Јеванђеље под крстом, Јеванђеље страдања, Јеванђеље распећа и тренутка када су Господа разапели на Голготи. То нам може указивати и показивати на наше лично страдање, на страдање и нашега народа .

Ових дана, када баш смо чекали Васкрс и прије двадесет пет година, наш народ је страдао у том злочиначком бомбардовању НАТО пакта. Јуче смо били у малом Мурину, гдје смо на мјесту убиства троје дјеце и троје људи, њих шесторо, сјетили се управо страдања.

Та дјеца и она дјеца широм наше земље, тада бомбардоване, су управо била дјеца и људи распети на крсту, сараспети са Господом и зато ово Јеванђеље није случајно отворено над нашим главама, јер смо склони забораву.

Сјећајте се браћо и сестре наших страдалника, сјећајући се страдања Господа Бога и Спаситеља нашега. Али, ми не тугујемо зато што знамо да послије Великог петка долази Васкрсење Христово и из тог реалног песимизма у којем се налазимо и овог окружења улазимо у неки нереални али есхатолошки оптимизам који очекујемо , у који вјерујемо и којем се надамо.

Нека вас Господ све благослови, нашим болнима и онима за које сте се ви молили а и свима нама јер смо сви болесни од гријеха, да Господ да исцјељење душе и тијела и да сви они који ће се помазивати овим уљем које ћете ви понијети, нађу исцјељење, али прије свега да нађу себе духовно у срцу, а онда ћемо се лакше борити и са нашим физичким болестима. Живјели и нека вам је на здравље“, поручио је о. Мијајло.

О. Миајло | Издајемо ли пољупцем Сина Божијег или смо блуднице које ће помазати ноге Његове? (youtube.com)

Фото и видео : Андреа Шеваљевић