Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 10. новембра 2024. године Свету литургију у Храму Светог Саве на Врачару. Света литургија је била превођена на знаковни језик за присутне вернике са оштећењима слуха и говора из Градске организације глувих Београда.

– Љубав као суштина, као есенција онога што ми јесмо и што читав свет јесте, потврђује да имамо стваралачки порив у себи, градитељски порив у себи, склоност ка креативности, ка изграђивању и унапређивању свега, нарочито себе и односа са онима на које смо упућени. Љубав потврђује и показује да ми имамо глад за трајањем и то не трајањем које је ограничено временом и простором, него трајањем које пробија и кида границе времена и простора. Имамо у себи дубинску потребу за вечним трајањем, а то је ништа друго него вечни живот. Вечни живот у заједници у загрљају са онима, не само до којих нам је стало, него које истински волимо и који значе смисао нашега живота – беседио је Патријарх Порфирије и нагласио:

– Христос је извор смисла, Он је љубав по себи и зато је Он извор љубави. Отуда све ово што имамо као свет око себе и свет у себи, искључиво и само ако се прикључи на живот, на извор живота, на Христа, добија силу живота, силу не само трајања као битисања и егзистенције, него силу живота као искуство и реалност љубави и заједнице, искуство загрљаја са Христом кроз које грлимо једни друге и грлимо читав свет. У том загрљају у којем Он постоји као вечни Бог, постојимо и ми у Њему и са Њим. Ту, наравно, кључна карика која нас везује за Христа јесте наша вера, вера која је без дела мртва, вера која се претвара у љубав, вера која је потпуно предавање и поверење у Исуса Христа, Сина Божјег и нашег Спаситеља.

Његовој светости Патријарху Порфирију су саслуживали преосвећена господа викарни епископи: ремезијански Стефан, топлички Петар, јенопољски Никон и моравички Тихон; свештенство и ђаконство уз молитвено учешће многобројног верног народа.

Извор: СПЦ