Свештеник др Оливер Суботић, управник Мисионарског одјељења Архиепископије београдско-карловачке у оквиру серије мисионарских предавања  по Боки Которској одржао је у порти Цркве Св. Николе јуче предавање о прецима Николе Тесле и важности родитељског дома у животу великог научника, а поводом 170 година од његовог рођења.

“Оно што је јако важно, када је ова тема у питању, јесте да немамо само историјску рефлексију, него да видимо што је то што нас као родитеље заправо на неки начин покреће, обавезује, подсјећа... Много тога можемо да примјенимо у свом животу, када је ова тема у питању, угледајући се на породично окружење. Прије свега да дамо нашој д‌јеци могућност да остваре своје интелектуалне и све друге потенцијале у пуноћи. 

Прије него што сам дошао овд‌је са својим пријатељем, адвокатом и писцем Пеђом Савићем, у Старом граду на тераси преко пута нас за једним столом била се два брачна пара. Поред њих је било једно диете у д‌јечјим колицима, имало цуцлицу, значи од око двије-три године. Док су водили разговор дијете је све вријеме у рукама имало један таблет. Поглед му је био закуцан у екран тог таблета”, казао је о Суботић, додавши де је то примјер везан за један од феномена данашњице, екранократију, о чему ће, иначе,  бити ријечи вечерас на предавању у Тивту у парохијском дому при цркви Светог Саве на тему: „Пред изазовом вештачке интелигенције: поглед из православне перспективе“.

О. Оливер Суботић истиче да данас не би имали ни Теслу ни Пупина да су живјели у таквом окружењу.

“Не би имали прилику да стимулишу своје менталне потенцијале. Не би чак развили ни динамичну акомодацију ока, да кажем само неке базичне ствари. Питање је како би се те синапсе формирале у мозгу, шта би било ако би д‌јеца била изложена искључиво утицају екрана, неприродном окружењу, без породичних интеракција. Никола Тесла је био четврто дијете у својој породици, а најмлађа је била Марица, исто занимљива особа. Кажу да је она била та због које је Никола оставио цигарете”, казао је др Суботић, назначивши то као примјер утицаја породице.

Др Суботић је затим указао на погубну “културу смрти” данашњице, која се огледа у абортусима.

“Данас имамо ситуације да се брачни парови, када дође до четвртог д‌јетета, једноставно одлуче за абортус. Ми не можемо знати који је број Тесла и Пупина побијен до данас, од Другог свјетског рата, када је афирмисана та култура, како бих рекао, смрти. Друга ствар, Тесла је из свог породичног окружења понио вриједносни модел. Не само инспирацију ка научним знањима и усавршавањима. Од оца и мајке научио је што значи држати се правде. Да истина и правда, како у својој књизи каже његов рођак Симо Тесла, далеки, фамилијски, увијек побјећују. Да увијек триумфују и да се тога треба држати. У том дому је научио како треба бити милосрдан према другима, давати другима. У том дому се научио хришћанским вредностима, које је касније носио. Да ли ми те вриједности преносимо својој д‌јеци? Знате, није примарно научити човјека да буде велики проналазач или генијалац, већ да буде човјек”, казао је др Суботић.

Истиче да то треба наглашавати.

“Наглашавати управо у контексту неконтролисаног развоја науке у наше вријеме. Данас имамо ситуацију да се Нобеловци одружују и шаљу заједничке апеле да нуклеарно наоружање, ни по коју цијену, не смије бити повезано са аутоматским одлучивањем које би било везано за субстрат заснован на вјештачкој интелигенцији. Ми смо дотле дошли, да смо на рубу заправо катастрофе. А због чега? Управо зато што тај вредносни морални систем није пренијет како треба. Никола Тесла га је имао. Повукао је из породице, из породичног дома, све те хришћанске врлине. Има једно писмо, јако занимљиво које шаље свом сестрићу Николи Трбојевићу 1928. године, из ког ми се допада реченица гд‌је он каже да је данас јако тешко наћи човјека који би имао све три, како он каже, квалификације: знање, правичност и несебичност. Дакле, не само знање. Гасне коморе, нуклеарне бомбе, то нису неписмени неки људи направили, већ врхунски научници”, рекао је др Суботић, алудирајући на то колико научна звања, без породичних вриједности не вриједе ништа, чак могу бити и опасност по цивилизацију.

С тога, нагласио је, Тесла, Пупин и сви наши великани, јако су инспиративни људи за сва покољења.

“Али, ја бих рекао прије свега за родитеље, јер они нису самоникле појаве, јер иза њих стоји нешто што су повукли из родитељског дома. Постоји једна јака основа, веома важна коју сваки родитељ треба да зна. Ја увијек родитељима кажем “поступајте са сваким вашим д‌јететом као да ће то сјутра бити будући, не само Никола Тесла, него можда будући предсједник, можда будући патријарх, епископ, швештеник, професор, шта год. Неко ће од те дjеце заиста то бити. Морамо имати одговорност према нашој деци да примjењујемо знања која су нам дата, да у њих унесемо што је више могуће. Ми смо прије пет година, имајући у виду значај породничног окружења на формирање лика најгенијалнијег српског проналазача, формирали једну задужбину. То је задужбина “Петар Мандић”. Посвећена је Тесленим прецима, његовању успомененана на њих. Између осталог, међу задацима задужбине јесу и школе родитељства за младе родитеље. Доводимо стручњаке из области клиничке психологе, педагогије, свештенике. Уколико будете заинтересовани, можемо једног од таквих предавача довести и овд‌је”, казао је између осталог о. Оливер Суботић.

На веома интересантном предавању било је ријечи и о изузетном утицају родитеља Николе Тесле, оца Милутина православног свештеника и мајке Ђуке (дјевојачко Мандић) односно утицају ужег породичног окружења на великог српског научника, генијалног проналазача, који је својим проналасцима задужио човјечанство, особинама које је наслиједио од породичног православно -хришћанског окружења, значају породичног утицаја на његово интересовање за науку, те начину на који му је то окружење помогло у тешким животним ситуацијама и што савремени родитељи као закључак могу да извуку из свега.

Одговарајући на питања публике о. Оливер Суботић је изнио податке из истраживања проте Стевана Пространа, по којим су 36 свештеника по мајчиној линији Николе Тесле, од Мандића, а који су били живи у вријеме почетка Другог свјетског рата, сви до једног страдали у НДХ. “Гидеон Грајф је у својој студији пронашао да је у Јасеновцу страдала равно 91 особа из Теслене фамилије, рачунајући дакле, Тесле и Мандиће. То је оно што се зна по имену, а колико има онога што се не зна, тако да се нажалост, та свештеничка лоза угасила. Ми немамо данас људе који би били сродници Николе Тесле, да кажемо, директни, од тих линија”, рекао је о. Оливер.

Присутне је поздравио архијересјски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј – ставрофор Немања Кривокапић који је позвао на предавање свештеника др Оливера Суботића, управника Мисионарског од‌јељења Архиепископије београдско-карловачке из серије мисионарских предавања по Боки Которској на истом мјесту и у исто вријеме, у порти Цркве Св. Николе, сјутра у 21 и 30, на тему важности родитељске улоге у времену “екранократије''.

Предраг Николић

(Извор - Радио Котор)