По старом которском обичају у прву недјељу по Савиндану служи се помен добротворима српских школа  Котору, а у Цркви Св. Николе данас, када наша Света Црква прославља Преподобног Макарија Египатског и Светог Марка Ефеског, молитвено је прослављена и прва у низу припремних недјеља пред Васкршњи пост – Недјеља о митару и фарисеју.

„Јеванђељем о Захеју, које смо чули прошле недјеље и овим о Митару и фарисеју, почињу припремне недјеље пред Велики часни пост.Тема данашњег Јеванђеља је смирење“, казао је у бесједи архијерсјски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић.

Пост, истакао је, Црква види као изузетно важан период у коме бринемо о нашим душама, па се зато и за тако нешто прави припрема кроз јеванђелске приче које нас подсјећају на врлине које треба да стекнемо. 

“Кроз причу коју нам говори ово јеванђеље ми пратимо два човјека који су дошли у Цркву да се моле. То су припадници јеврејског народа, дошли су да се моле Богу, али на два различита начина. Први фарисеј, испуњава сав закон, све што треба да ради и што налаже Мојсијев закон у то вријеме. Он то све испуњава, а овај други је цариник, јако грешан. Цариници су иначе сматрани за најгрешније људе зато што су, таква врста им је посла била, могли да се врло лако огријеше о друге људе јер су сакупљали новац за цара па су често узимали за себе. Зато су синоним за грешног човјека. У јеванђељу јасно се каже “да се оправдао овај грешник, а не онај фарисеј који је испуњавао сав закон”. Неки тумачи Светог писма кажу да је тај фарисеј био лицемјер па да је само “про- форме” извршавао тај закон, а да се није искрено молио Богу. То не пише у Светом писму и може неко тако да протумачи, а можда једноставно није”, казао је о. Немања.

Можда је, наставио је даље, искрено то све чинио, али начин како се обраћа Богу и како се поставља, како размишља о себи, јесте проблематичан. Наиме, чак и да је тачно све то што је урадио, то он себи приписује као заслуге и малтене да је он тиме постигао нешто. Значи, све што има да заслужује тиме што је такав. Посебно је проблем оно кад каже “хвала ти што нисам као ови други”. Дакле, с презрењем гледа на друге људе, посебно на овога грешника. То није начин на који се ми молимо Богу. Бог прије свега зна, ако смо нешто добро радили, не морамо га ми подсјећати. Друго, шта год смо урадили, све што имамо, све нам је Бог дао. Дакле, ми немамо ништа овдје на земљи што нисмо добили од Бога. А оно што смо урадили, то је само мали дио у односу на оно што је нама дао Бог, односно љубав коју Бог показује према нама.

Онај други, није добро што гријеши, али јесте добро што је свјесан себе и своје грешности. Дакле, стоји смјерно, чак не може, како тамо пише да подигне главу, него се само у себи моли, говори “Господе буди милостив, мени грешноме”. Дакле, он је свјесан своје грешности и то је оно што је Бог осјетио . Значи, да ми будемо свјесни ко смо и гдје смо, да се не уздамо превише у своје могућности, него у милост Бога. Дакле, тај се оправдао управо због тога што је показао смиреност. То смирење јесте прва и основна врлина коју треба да стекнемо да би могли да размишљамо уопште о свим оним врлинама које треба да стекнемо током поста”, казао је о. Немања.

Говорећи о важности смирење истиче да је то потпуна супротност од највећег гријеха, гордости.

“Гордости коју је показао овај цариник на почетку. То је оно што нас одваја од Бога, то је онај гријех на коме је пао и Сатана, то је гријех на који је пао и Адам. Управо супротно томе јесте смирење. Бити свјестан да смо створени, да смо мали и грешни. Наравно да нас то само и подстиче, да радимо , да се трудимо више, а не да мислимо да смо никакви. Бог нас је створио по лику и подобију своме. Дакле, дао нам је могућност да се, као Божије створење, по лику и подобију Божијем и ми удостојимо Царства Божјега и гледања Бога лицем у лице. А то зависи искључиво од нас, од нашег односа према Богу и не само према Богу, него према цијелој творевини, посебно према другим људима. Дакле, смирење ће нас подсјетити да смо створени, али и да можемо да заслужимо Царство Божије богоугодним животом, покајањем за гријехе и јачањем врлина о којим нас учи пост у који улазимо. Нека би Господ Бог дао да нас све ове припремне недјеље, а и сами пост, уведу у такав начин живота који нас уводи у Царство Божије, амин”, поручио је о. Немања.