За књигу Бранислава Станковића “Тесла Србин сам”, која је јуче представљена у Ризници Српске православне цркве у организацији  Српског пјевачког друштва „Јединство“ 1839. Котор и Српске православне црквене општине Котор, каже се да представља документарно свједочанство о једном наизглед малом, али суштински важном догађају, одбрани идентитета Николе Тесле у академској јавности почетком 20. вијека. На трибини су поновљене основне чињенице из Теслине биографије, да му је отац, Милутин Тесла, био српски свештеник, мати Ђука, такође из српске свештеничке породице, али и да се Тесла, нажалост, присваја у неким сусједним културама.

Медијатор, Душан Давидовић, подсјетио је и на писмо Српског пјевачког друштва Котор упућено Тесли (чува се у Музеју Николе Тесле у Београду), а поводом стогодишњице прославе Друштва 1939. године, чији је почасни члан био и Михајло Пупин. Изнио је такође и мало знан податак де је у граду Гера (САД), гд‌је је изграђена црква, на Теслину препоруку посвећена Светом Сави, рођен и глумац Карл Малден (Младен Џорџ Секуловић)  касније оскаровац, рођак предсједника Српске православне црквене општине Котор Миша Секуловића.

“Амерички новинар Kenet Свиз је записао да је Тесла пјесник науке и он се заиста према животу и према науци односио као пјесник. Има више свједочења о томе да је на неколико језика говорио стихове, цијеле збирке, знао Горски вијенац и Лорда Бајрона напамет, Шилера”, казао је Станковић, додавши и како је Тесла често на пријемима одушевљавао присутне рецитујући поезију, оригиналну, на више језика. Занимљиво је да се у Београду са Теслом састао и Јанко Веселиновић, писац романа “Хајдук Станко”, д‌јела са највећим бројем издања и превода у историји српске књижевности. Обојица су били свештенички синови. У јесен 1892. године изаћи ће прво издање романа “Хајдук Станко” које је Јанко Веселиновић посветио Николи Теслу. Занимљиво је да је, када је српска заједница у Гери у питању, један од најзначајнијих појединаца и предсједник црквене општине био рођени брат Јована Дучића, Михајло Дучић. Тада је српска црквена заједница одлучила да подигне свој храм.  Михајло Дучић је предложио да кум храма буде Никола Тесла. Он је то прихватио и када су га питали коме храм треба буде посвећен, рекао је “најбољем међу нама, Светоме Сави”.
Такође у Гери је рођен и српски владика Варнава Настић који 1927. напустио Геру у САД, дошао у Југославију, замонашио се уз подршку владике Николаја који је све вријеме био у вези са Михајлом Пупином и Николом Теслом. Након Другог свјетског рата, због прогона од стране новоуспостављених власти, послије неколико година робијања и мучења он је преминуо. То су ти неки људи који су везани за Геру и везани за Николу Теслу, везани за Српску цркву и за Теслино српство”, рекао је Станковић.

Важна тема књиге, у први мах скривена, јесте уништење цивилизације око Николе Тесле, спаљена села и цркве и геноцид над Србима у Лици и Далмацији у вријеме НДХ. Тада  страдају и његови бројни сународници, презимена Тесла, у Смиљану, родном мјесту научника који је задужио цијели свијет. Тесла, како се чуло, није био литургичан, али јесте дубоко религиозан, поникао од лозе у којој је било 36 свештеника и монаха. У књизи су и детаљи о сукобу Тесле и Пупина који није био епских размјера, како је у јавности представљен.

“Никола Тесла потиче из свештеничке породице. Отац му је био Милутин Тесла. Био је један озбиљан и велики национални борац за српску ствар у Лици. Објављивао је бројне текстове у најзачајнијим српским листовима у Аустроугарској тога доба у Србобрану у Загребу, у Звезди, Вранику, Новом Саду… Обично се потписивао као Родољуб Правичић. И ти текстови су углавном били везани за проблеме српског народа који су требали да буду ријешени. Једна од најважнијих ствари за које се он залагао било је отварање школа на српском језику. Мајка Николе Тесле, Ђука Тесла, потиче такође из свештеничке породице, а прабака Софија из породице Будисављевића. Они су генерацијама били свештеници и монаси у дугом низу. Има их негд‌је, укупно и са једне и са друге стране око 38 имена која су у блиском сродству са Николом Теслом.

Његов ујак, Николај Мандић, у световном животу Петар Мандић, када су му се упокојила д‌јеца и супруга, 1891. године се замонашио и постао архимандрид у Манастиру Гомирје (најзападнији српски манастир у Европи) а послије годину постао је први Србин послије гашења Пећке патријаршије, зворничко-тузлански епископ, касније и митрополит дабробосански. Никола Тесла је растао у једној потпуно православној атмосфери. По његовом сопственом свједочењу, његовој аутобиографији, каже да је сваке неђеље био са својим оцем у цркви, да би му припомагао колико је могао у својим годинама.

Посебно је занимљиво свједочење Ивана Мештровића, познатог вајара, Хрвата, да 1924. у разговору са Николом Теслом, који је он забиљежио и објавио у својој књизи, Тесла у једном тренутку, каже да је “скренуо у мистику и рекао ми је том приликом да се цијели свој живот моли по цијелу ноћ Господу Богу на кољенима. Када сам га питао како он то ради, он је рекао, онако како сам научио у родитељском дому и тако је то обично било до 50 и неке године. Послије тога се моли мало другачије, али суштина је иста. Док није отишао у гимназију у Раковац, Никола Тесла је, можемо рећи, био литургичан, присустао литургијама и живио једним литургијским животом, каквим су живјели његови родитељи. Међутим, послије одласка у свијет, најприје у Раковац, затим у Грац, Праг, Будимпешту, Париз, Њујорк, он просто више није могао из објективних разлога да живи литургијским животом, због тога што у његовој близини није било православних храмова. Први православни храм подигнут је тамо у првој половини 90. година 19. вијека. Подигла га је грчка православна заједница. Наравно, Тесла, пошто није знао грчки, иако је говорио пет - шест,  језика, то му није нешто специјално ни значило”, казао је Суботић.

Истиче да се Теслина блискост са Српском православном црквом огледала у пријатељству и блискости са њеним значајним прелатима.

“Као што је рецимо ваш земљак, овд‌је из Боке Которске, о коме се нажалост у српском народу не зна пуно, а који је једна величанствена личност. То је Свети Себастиан Дабовић. Његови родитељи су из околине Херцег Новог отишли за Сједиње Америчке Државе, за Сан Франциско и Себастиан Дабовић је прво српско мушко дијете рођено на западној обали САД-а. Већ у тим неким тинејџерским годинама, окренуо се Цркви и најприје, као световњак, одлазио на Аљаску да мисионари. Затим је у Кијеву, Петрограду и Москви завршио највише теолошке школе, гд‌је се замонашио. Када се вратио, тадашњи владика га је послао на Аљаску и он је тамо са Србима, који су се бавили рударењем, подигао храм посвећен Светом Николи Мириклијском. Данас је то најстарији храм на Аљасци, који је богослужбен у континуитету. Затим је 30-их година 20. вијека, на почетку 32. године, подигао храм који је посвећен Светом Сави у Дагласу. Најстарији српски правослани храм у САД је у Џексону. Подигао га је Свети Севастијан Дабовић. Претпостављам да сте гледали на Јутјубу, када се уочи Божића у једном малом америчком граду пуца из пушака, па се чак једном појавио и Владе Дивац, е управо у том малом градићу крај Сан Франциска подигнута је прва српска правослана црква посвећена Светом Сави. До сада није обраћена довољно пажња, по мени, на тај однос између Николе Тесле и Светог Севастијана Дабовића. Ја сам се тиме онако мало збиљније позабавио и објавио нека писма која сам нашао, која је Себастијан Дабовић упућивао Николи Тесли, гд‌је га назива братом Србином и хришћанином. Друга значајна личност Српске правослане цркве, са којом је био близак Никола Тесла, је Свети владика Николај охридски и жички. Они су се упознали 1915. године када је Свети Николај отишао у САД као јеромонах, кога је упутио Никола Пашић да помогне српску мисију и да се америчко јавно мњење окрене у корист српског народа. Очекивао је велику помоћ од тада два најзачајнија Србина какви су били Михајло Пупин и Никола Тесла. До сусрета је дошло у хотелу у којем је живио Никола Тесла и тај сусрет је уприличио такође један од свештенослужитеља Српске праослане цркве, отац Петар Стијачић”, казао је Суботић.

Тесла је први пут посјетио Београд и Србију 1892. године када је чуо да му је мајка на самрти. Одликован је те године “Орденом Светог Саве другог реда” од стране краља Александра Обреновића.

“Одржао је неколико предавања и састанака и том приликом се обратио српским студентима сљедећим речима: “Своју радост, коју ја овога тренутка осјећам, ја не умијем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више. Дешава се господо да човјек удаљен од своје отажбине, занијет послом каквим се ја занимам, покадкад сметне смете с’ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било и надам се да неће и не може никад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да, као и ви, што више привредим на олтар српске мисли ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, на други начин радим и трудим се да, колико могу, и ја шта корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човјечанство да се припише моми имену, то та почаст више припада српском имену, српском народу из чије сам средине и ја поникао”, казао је између осталог Суботић на представљању књиге “Тесла  Сртбин сам”.

Подсјетио је и да је Тесла сахрањен по православним обичајима “чиме се такође побијају неке контроверзне приче”. Наиме, Теслин сестрић Сава Косановић је на своју руку кремирао његово тијело.  Урна са Теслиним пепелом у Београд је стигла 1957. године. До сада је покретано више иницијатива да се посмртни остаци Николе Тесле, који су од Америке до Југославије пренијети бродом "Србија", похране у Храму Светог Саве на Врачару.

Предраг Николић

(Радио Котор)