Поводом шесте годишњице од упокојења протојереја-ставрофора Момчила Кривокапића, јутрос је у цркви Покрова Пресвете Богородице у Шкаљарима,  служена  заупокојена литургија. 

Са гроба свог оца, након литургије, присутним члановима фамилије и грађанима, обратио се архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј – ставрофор Немања Кривокапић. 

“Хвала вам што сте са нама јутрос када се на годишницу упокојења молитвено сјећамо нашег драга оца Мома. Нисмо се ми њега данас само сјетили већ смо заједно са њим и били, јер смо служили Свету литургију. А у Светој литургији сви смо заједно, сви смо једно и живи и мртви”, казао је о. Немања, поручивши да нема подјеле на живе и мртве “већ живи смо сви, јер је Бог наш, Бог живих”.

Бог је, наставио је, жив јер је васкрсао и побједио смрт и свима у гробовима живот даровао, као што се пјева у најрадоснијем тропару.

“То је оно чега се сјећамо ових радосних дана, када прослављамо најрадосни празник Христовог васкрсења. То је оно што смо слушали у данашњем Јеванђељу, васкрсном, које поново и поново свједочи да је Христос васкрсао и донио нам вјечни живот. Сјетили смо се данас поново и оних дивних ријечи које је Мироносицама, које такође прослављамо ове седмице, васкрсли Христос рекао : “Не бојте се и радујте се”. То су оне кључне и важне ријечи, које треба увијек да нам одзвањају у ушима, које је наш драги отац Момо волио стално да понавља, тако да се и он данас са нама радује и ми сви заједно с њим, радосни у Христу васкрслом. Хвала вам свима још једном, нека вам господ Бог добрим узврати. Христос васкресе”, казао је о. Немања. 

Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић преминуо је изненада 29. априла 2020. у 76. години.

О. Момо Кривокапић рођен је 1. јула 1945. у Херцег Новом.

У Београду је завршио Богословију Светог Саве, а касније и Богословски факултет. Рукоположен је за ђакона 31. августа 1969. а за јереја 7. септембра 1969.

У септембру 2019. године навршило се 50 година свештеничке службе пароха Кривокапића, који ће остати упамћен по својим бритким ријечима, љубави према Богу и свом народу.

Његовог оца, који је био парох у Бијелој, са још неколицином свештеника Митрополије црногорско-приморске, протјерују из парохија, а у своју епархију их прима тадашњи Епископ зворничко-тузлански Нектарије (Круљ).

Са 14 година, о. Момо 1. септембра 1959. године, одлази из родитељског дома, као ђак Београдске богословије.

Пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу Смиљку Милин, ћерку чувеног професора доктора Лазара Милина.

Након завршене Средње богословске школе, уписује Православни богословски факултет у Београду. 1967. године.

На самом почетку студија, умире му отац у својој 53. години, а бригу о његовом даљем школовању преузима Владика Сава Шумадијски.

У току студија, 1967. године, добија позив за одслужење војног рока.

Декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969. године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и своје студије теологије.

Добија стипендију за наставак школовања на Оксфорду.

У исто то вријеме, добија позив од старога протојереја Богобоја из Котора да дође и да га наслиједи у његовој парохији, што је и урадио.

У одлуци да прихвати позив оца Богобоја, подржао га је и свети Јустин Ћелијски, код кога је отац Момчило као студент често одлазио у манастир Ћелије.

Умјесто да постане доктор психологије на Оксфорду, отац Момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у Котор.

Отац Момчило Кривокапић био је први ректор Цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992. године.

Опијело и заупокојену литургију у храму Св. Николе 2020. служио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Отац Момчило Кривокапић сахрањен је на гробљу у Шкаљарима у кругу фамилије и грађана.