Vladika Jovan (Maksimovič), poreklom Srbin, rođen je u Harkovu 1896. godine. Kao oficir Careve vojske, borio se protiv boljševika. Ranjen je u nogu i čitavog života ostao je hrom. Izbegavši u Srbiju, zarađivao je za život prodajući novine na ulici. I leti i zimi hodao je bos. Njegov duhovnik mitropolit Antonije (Hrapovicki) zamonašio ga je u manastiru Miljkovo. Od tada nikada nije legao u krevet da spava. Bio je episkop u Šangaju, Parizu i San Francisku. Proveo je život u velikom podvigu, neprestanoj molitvi Bogu, i Bog ga je obdario čudotvorstvom: činio je čuda još za života, a nakon upokojenja ne zna im se broja. Ruska Zagranična Crkva kanonizovala ga je 1994. godine. Mošti su mu u San Francisku.

Sveti apostol Juda. Prepodobni Pajsije Veliki. Sveti mučenik Zosim. Prepodobni Jovan Otšelnik. Petrovdanski post.