Rođena u Aleksandriji od česnih roditelja; naučena blagočešću od malena i u petnaestoj godini svojoj venčana s mužem česnim. No svekar njen bi skveran starac, i u odsustvu svoga sina napade na snahu svoju i htede je obeščastiti. Ustraši se Tomaida i u strahu opominjaše svekra na zakon Božji, i izmicaše iz ruku njegovih. Posle duge borbe svekar izvadi nož i zakla snahu, pa je raseče na dve polovine. U tom času postigne ga kazna Božja, namah oslepi i ne mogadne naći vrata da izađe, nego tu u odaji bude zatečen i predat sudu, koji ga osudi na smrt. Tako Tomaida postrada za zapovest Božju o supružanskoj vernosti i o čistoti. Dešavalo se potom, da su mnogi budući, mučeni bludnom strašću, uzdizali molitve svetoj Tomaidi i dobijali od nje krepku pomoć. Veliki podvižnik Danilo preneo je njene mošti u Skit, i tamo ih položio u groblje sveštenomonaha. Postrada sveta Tomaida 476. godine.

Sveti Artemon. Prepodobni Jakov Ispovednik. Sveštenomučenik Partenije, patrijarh Carigradski. Spomen čuda u Pečerskom manastiru. Prepodobni Zaharija.