Za­vo­lev­ši pu­sti­njač­ki na­čin ži­vo­ta, Sve­ti Ma­ron je oti­šao na vrh an­ti­o­hij­ske pla­ni­ne Ki­re, gde je bio sta­ri ne­zna­bo­žač­ki hram. To me­sto je po­sve­tio Bo­gu Ži­vo­tvor­nom i tu se na­sta­nio, pod jed­nim ma­lim za­klo­nom, go­di­na­ma odo­le­va­ju­ći ka­ko že­ga­ma ta­ko i mra­ze­vi­ma.. Tu se pod­vi­za­vao u ne­pre­kid­noj bor­bi sa de­mo­ni­ma. I Bog je na nje­ga iz­lio ve­li­ku bla­go­dat. Sve­ti Ma­ron je, odo­lev­ši svim de­mon­skim is­ku­še­nji­ma na ne­ka­da­šnjem nji­ho­vom zbo­ri­štu, po­tom osno­vao vi­še ma­na­sti­ra i pod­vi­za­va­li­šta u ko­ji­ma je Bo­gu pri­veo ve­li­ki broj du­ša. Za­do­biv­ši dar is­ce­le­nja, sva­kom ne­volj­ni­ku je da­vao po nje­go­voj me­ri, uvek se dr­že­ći jed­nog le­ka: mo­li­tve Bo­gu. Krat­ko od­bo­lo­vav­ši, pre­dao je du­šu svo­ju Go­spo­du. Ži­veo je u IV ve­ku.

Prepodobni Avksentije. Sveti Kirilo Slovenski. Prepodobni Isakije, zatvornik Pečerski.