Након упокојења цара Константина Великог, Аријева јерес поново узе маха, па јој нагињаше и сам цар Констанције. Утицајем два дворска великаша, Јевсевија и Филипа, ватрених аријанаца, патријарх Цариградски Павле је протеран у Јерменију где су га аријанци удавили. Маркијан је био чтец, а Мартиније ипођакон при саборној цркви, и били су писари код патријарха Павла. Њих двојица су се у сукобу са јеретицима заложили за Православље. Аријанци су прво покушали да их поткупе, па када они то с презрењем одбише, осудише их на смрт. На губилиште су изашли подигнутих руку, тријумфално, молећи се и благодарећи Богу. Посечени су 355. године. Над њиховим моштима цркву је подигао Свети Јован Златоуст.