Nakon upokojenja cara Konstantina Velikog, Arijeva jeres ponovo uze maha, pa joj naginjaše i sam car Konstancije. Uticajem dva dvorska velikaša, Jevsevija i Filipa, vatrenih arijanaca, patrijarh Carigradski Pavle je proteran u Jermeniju gde su ga arijanci udavili. Markijan je bio čtec, a Martinije ipođakon pri sabornoj crkvi, i bili su pisari kod patrijarha Pavla. Njih dvojica su se u sukobu sa jereticima založili za Pravoslavlje. Arijanci su prvo pokušali da ih potkupe, pa kada oni to s prezrenjem odbiše, osudiše ih na smrt. Na gubilište su izašli podignutih ruku, trijumfalno, moleći se i blagodareći Bogu. Posečeni su 355. godine. Nad njihovim moštima crkvu je podigao Sveti Jovan Zlatoust.