У прву недјељу по Педесетници – Недјељу Свих светих, на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља и Светих мученика пивских, 7. јуна 2026. године, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије са свештенством, свештеномонаштвом и вјерним народом служио је Свету литургију у Цетињском манастиру.

По прочитаном одјељку из Светог јеванђеља, бесједио је протојереј-ставрофор др Владислав Топаловић, професор Православног богословског факултета у Фочи, који је тумачећи ријечи Господње: Ко воли оца свога и мајку своју више него мене, није мене достојан…, казао да би оне непознатим и неупућенима у ријеч Божију могле да звуче неприхватљиво и шокантно. Подсјетио је прота да су ове ријечи кроз историју биле криво тумачене од стране многих, јер како нас то Господ, који је љубав, позива да не слушамо оца, мајку, брата и сестру и чак каже ко се одрекне њих имена мога ради, тај је мене достојан.

„Међутим, погледајмо мало како су живјели Христос и апостоли. Јесу се они одрекли свега и кренули путем свјетлости. Јесу апостоли оставили своје родитеље, али никада нису престали да брину о њима, као што то чине они који се учлане у некакве секте и крену странпутицом. Христос ни на крсту не заборавља своју мајку, него једном од својих ученика каже: Сине, ево ти мајке и мајко, ево ти сина. Брине се о њој. Петар се толико брине о својој родбини, да му је стало да његова ташта буде васкрснута руком Господа Исуса Христа. Неко ко се брине за мајку, за родитеље своје жене, како се тек неће бринути за своје сопствене родитеље. Христос нас позива ипак на нешто друго. Позива нас да схватимо да ништа под капом небеском није вриједније од Бога. Па чак ни отац ни мајка“, бесједио је о. Владислав.

Појаснио је да онда када се крстимо, добијамо нови осјећај, нови идентитет – постајемо сви једни другима родбина, својта, зато што нама је Бог постао Отац:

„И ми више немамо само своје биолошке очеве и мајке, него су сви нама очеви и мајке јер нам је један Отац небески. Зато апостол Павле, великан и највећи Христов следбеник у свом чувеном говору у атинском Ареопагу цитира једног старог грчког пјесника који је наслутио то и каже: Ми смо род његов. Ми смо род са Господом Исусом Христом. Кроз Христа ми смо постали Богу својта. И због тога ми сви једни друге ословљавамо браћом и сестрама, очевима и мајкама.“

Осврнувши се на данашњи празник – Недјељу Свих светих, прота Владислав је истакао да су сви Свети, које данас прослављамо, имали то на уму и да су сви они наша родбина и својта – наши најближи:

„И они су тако осјетили да су испунили управо ове ријечи које смо данас чули у Светом јеванђељу да слиједе Господа Исуса Христа у свим временима и у свим тешким мукама.“

Протојереј-ставрофор др Владислав Топаловић је нагласио да се данас посебно међу овим Светима, сјећамо наших Пивских новомученика, који су страдали 6-12. јуна 1943. године, када је нацистичкa Принц Еуген дивизија у селима Пиве побила 1290 недужних душа, међу којима 549 дјеце и младих до 20 година:

„Они су такође посвједочили ове ријечи које смо данас чули и у посланици Јеврејима, читајући Апостол и у овом тексту Јеванђеља по Матеју. Заиста диван је Господ у Светима својим! И нека нам Господ молитвама светитеља, свих наших предака освијетли пут да и ми спознамо шта је то пут, истина и живот у Христу. Амин.“

На крају Свете службе Божије, поучавајући сабране Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије је казао да је све Свете које данас прослављамо на ту светост одвела љубав једна једина према Богу: „И једна је служба апостолска, на други начин су послужили Богу мученици, а опет на трећи начин преподобни и они који су се подвизавали по пустињама и сви они редом, ликови Светих, сви су они на различите начине угађали Богу, а сви вођени једном и истом љубављу према Њему.“

И као што је љубав према Богу нашла различите начине своје пројаве, тако је и љубав према науци и према знању учинила, како је казао Владика, да многи који су данас сабрани у Цетињском манастиру на разне начине служе:

„Тако је овдје изасланик Светог синода, отац Владислав Топаловић, који је професор Богословског факултета у Фочи и донедавно био и декан истог факултета. Затим и овдје, као и сваке недјеље, отац наш ректор, протојереј Благоје, затим професори, васпитачи Цетињске богословије, као и ученици матуранти који су управо завршили ову Богословију и сад им предстоји да се отисну на пучину живота, да стичу нова знања и да стичу нове побједе. Ми им желимо успјеха у томе, да их Божији благослов прати, да их чува и да не забораве своју школу у којој су стекли прва богословска и теолошка знања.“

Пожељевши срдачну добродошлицу изасланику Светог синода, оцу Владиславу, Епископ диоклијски је нарочито поздравио оца Сергија који је дошао из Украјине са поклоницима, истичући да они данас живе као мученици из првих вијекова хришћанства, трпе да им се отимају храмови, светиње:

„Али ипак се они Богу моле на сваком мјесту и унутар и ван храмова, јер је све Божија земља и Бог са свакога мјеста прима нашу молитву. Нека вас све Бог благослови, на здравље и на спасење на овај данашњи празник. Амин.“

Послије Свете литургије у Управној згради Богословије Светог Петра Цетињског, биће уприличена свечана додјела диплома, сведочанстава и награда, свршеним ученицима XXX генерације обновљене Цетињске богословије.

Фотографије

Весна Девић

Фото: Максим Шестаков