У Цркви Св. Петра Цетињског на Прчању, у Боки Которској, данас на празник Светог свештеномученика Јоаникија Бокешког, Свету литургију служио је архијерејски намјесник которско – тиватски, парох которски, протојереј – ставрофор Немања Кривокапић са свештенством.

Вјерном народу, о животу и страдању Митрополита Јоаникија (Липовца), рођеном 1890. године у сусједном Столиву, којег су комунистичке власти мучки убиле код Аранђеловца, бесједио је протојереј Миајло Бацковић.

“Иштите најприје Царство Божије и правду Његову, а све ће вам се остало додати. Дивне ли дефиниције пута ка спасењу и животу вјечном. А, када су питали Господа, које су двије највеће заповијести, Он је рекао: “Љуби Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својом, мислима својим, свом снагом својом и љуби ближњега свога као самог себе. И могли би рећи да су многи помисили шта је са оних десет које су нам из Старога завета дошле и зар само ове двије могу да испуне свих оних десет.

И заиста, када погледате све Божије заповијести и све оно што нас учи Јеванђеље, могло би да стане у ове двије највеће заповијести и у овој, да иштете најприје Царства Божијега и правду Његову, а све ће вам се остало додати. И када браћо и сестре и драга д‌јецо погледамо овај дивни храм и његов фрескопис у круг и почнемо да читамо ова имена која видимо и, загледани молитвено у ове дивне ликове на овим фрескама, која је разлика између њих и између нас који данас живимо? Између оних који се нису удостојили да живот свој дају за Христа или да га посвједоче на други начин? Разлика је само у ове двије заповијести које су они држали и нису од њих одустали. Али, наравно, није само то драга браћо и сестре. То је разлика између Царства небеског и овоземаљског живота. То је разлика између нашег опредјељења и онога чему ћемо се ми поклонити, или чему ћемо се опредијелити”, казао је о. Миајло.

Наставио је ријечима да данас прослављамо и сјећамо се, молитвено, великог исповједника вјере.

“Сјећамо се Јоаникија Липовца, који је рођен овд‌је, у овом мјесту, овд‌је и у Котору завршио школу, а онда отишао даље по свијету, изучавајући Божије науке и вратио се и постао Митрополит Свете столице цетињских митрополита и зетских епископа, архиепископа и митрополита, која је исто тако одавде, из Боке, са Превлаке, отишла као и Јоаникије, широм земље се наше кретала, повлачила, провлачила и стигла и остала на Цетињу, гд‌је и данас славом Божијом сија и просијава вјерном народу , не само Црне Гора, Брда, Херцеговине старе и онога што је некад била и сада је Црна Гора, него широм Небеске Србије. А шта је то Небеска Србија? То није никаква политичка дефиниција или флоскула. То није ништа што се користи у дневно политичке сврхе. О томе су говорили велики Свети отац Јустин Поповић, Владика Николај и велики наши Свети оци. То је наша небеска отажбина, то је наше стремљење, наша вертикала и наше опредељење. Та небеска отажбина, насељена дивним нашим светитељима, загледаних у Царство Божије, у силу и љепоту Бога на трону, оних који су наставили у име наше да Му служе кроз вјекове до дана данашњега. Један од њих је и Свети Јоаникије Бокешки, Митрополит  црногорско - приморски и сви они који су ишли за њим, а многима имена не знамо, преко Босне, преко Хецеговине, до ломних кршева Алпа и тада, за човјека који је отишао одавде, краја свијета. Али, крај свијета овог, земаљског, био је заиста иза њих, али није био крај. Јер, тај крај свијета, испод алпских планина, у Камничкој бистрици, на Зиданом мосту и свим оним другим стратиштима широм Словеније, то није био крај, него почетак. Почетак живота вјечног и потврда опред‌јељења. И нико од њих, драга браћо и сестре, није бјежао. Нико од њих се није бојао. Само су хтјели да избјегну братоубилаштво и проливање братске крви. А онда, када су дошли до тог краја овоземаљског живота, и на том пољу, Косовском, на Камничкој бистрици, потврдили су вјеру Цара Лазара и опред‌јељење Светог Саве за Царство небеско и потврдили то својом главом и својим животима и остали уписани у вјечности до данас и зато их се и данас сјећамо. 

Нека би Бог дао да молитвама наших великих, дивних, светих мученика, којима је безброј имена, које нећемо никад сазнати, и безброј дивних ликова и ореола, који сијају на небу, које никад нећемо видјети, нека њиховим молитвама Господ да, да и ми останемо вјерни том завјету Богочовјека Христа, Царства Божијега и правде Његове, а остало ће нам се све додати. Христос Воскресе”, казао је о. Миајло.

Литургију је увеличао хорски трио из Сан Петербурга, Минска и Кијева, чији сe чланови налазе на пропутовању по Црној Гори.