У данашњој бесједи у Цркви Св. Николе након читања Јеванђеља по Матеју са главном поруком „Много је званих али мало одабраних“, отац Немања Кривокапић је говорио о позиву упућеном на Спасење и у Царство Божије, понуђених свим људима без разлике (многи су звани). Истиче и значај слободне воље и одговорности, јер да би неко био „изабран“, није довољно само да чује позив. Потребно је да се одазове, промијени свој живот и „обуче свадбено рухо“ (што симболизује вјеру, добра дјела и врлину). Ипак, круг се сужава јер, иако Бог жели да се сви спасу, мало је оних који истински прихватају Његову вољу и истрајвају на том путу до краја.

„Чули смо у Светом Јеванђељу причу Господа Исуса Христа о Царству Божијем. Врло често је Он говорио на тему Царства Божијег, а о чему друго и да говори када је то суштина и смисао нашег живота овд‌је на земљи. Господ је дошао да нам да спасоносну науку, да нас научи како да се спасавамо и да нас просвијети, да знамо шта је на овом свијету важно, а шта мање важно или неважно. Многи  мислиоци су од давнина размишљали о томе који је смисло живота, откуд ми на земљи и шта треба да радимо. Бог је дао одговор, јасан и прецизан и ово је један од оних којим нам сам Господ говори шта је смисао нашег живота на путу ка задобијању Царства Божјега“, рекао је о. Немања.

Казао је да човјек не може да схвати како изгледа Царство Божије.

„Бог зна да ми не можемо да схватимо тачно како изгледа Царство Божије. Зато нам кроз ове једноставне приче покушава дочарати да схватимо колико је Царство Божије важно, како се стиче и какав треба да буде наш однос према њему. Ово Јеванђеље управо о томе говори. Чујемо да у овом примјеру Господ прави поређење Царства Божијега са вјенчањем, са свадбом. Свадба је одувијек, била нешто важно и свечано. И у Старом и у Новом завјету  - Апостол Павле је говорио о вјечању, јер је сматрао да је то нешто што је важно. Код нас, у нашем народу, сви знамо добро да, када се неко позове на свадбу, да је то велика част и радост. Вјенчање је нешто што је важно и посебно, за што се припремамо. Припремамо дарове, купујемо поклоне, спремамо шта ћемо да обучемо. Да испоштујемо домаћина и онога који се вјенчао, обући ћемо се свечано“, каже о. Немања.

Додаје да кроз однос женика и невјесте,  Христос пореди однос Бога и нас људи, о чему говори и апостол Павле (...а ја говорим за Христа и за Цркву).

„Дакле вјенчање је нешто што и те како има везе са Царством Божјим, па Господ узима јако лијеп примјер да нам објасни колико је оно важно за нас. Као што се ми припремамо за нечије вјенчање, нечију свадбу, тако треба да се припремамо за највеће славље, за Царство Божије. Видимо то у овом Јеванђељу гдје цар припрема вјечање за свога сина и на свадбу позива људе. Али, као што видимо у Јеванђељу, званице имају преча посла. Овај иде у поље, овај у трговину… Да ли је могуће да пропуштају такво славље? Цар прави вјенчање за свога сина, што ће бити надалеко познато и чувено славље, а неко има преча посла од тога. Просто несхватљиво да пропуштају тако нешто“, рекао је о. Немања.

Истиче да смо ми уствари поменути људи и да је све упућено нама.

„Увијек када нађемо нека преча посла да не идемо на литургију и да не радимо оно што нас Бог учи, управо смо слични тим људима који су описани у  Јеванђелу. Па ако ми говоримо о свадби царевог сина као нечем торжественом, величанственом, колико пута је торжественије и славније Царство Божије у које нас Бог свакодневно позива. На свакој литургији, када свештеник иде са путиром и позива људе да се причесте, то је позив у Царство Божије. А свако, ко има преча посла него да дође на свету литургију, да се припреми за њу, онако како се припрема за свадбу, е тај је онај чудни човјек што није дошао на свадбу“, казао је о. Немања.

Када на крају цар позива све људе, друга је важна слика овог Јеванђеља.

„Међу њима је био један човјек, лоше обучен, којег је цар примјетио и пита га гдје му је свадбено рухо, обзиром да је дошао на овакву свадбу, пошто он ништа не одговара, слуге га избацају са свадбе. Порука је да смо сви ми позвани у Царство Божије, које нисмо сами по себи  заслужили. Као и неки од случајно позваних на свадбу, чиме им је дата таква могућност, тако и ми. Дакле, нико није достојан Царства Божијег, али нама таквима какви смо, опет је дата могућност уласка. Зато, хајде да бар толико урадимо за себе, да се бар умијемо, обучемо љепшу одјећу, сликовито говорећи, да бар основне ствари које се од нас траже, учинимо, да колико - толико будемо достојни Царства Божијег. Нек би Господ Бог дао да, кроз ове дивне приче које нам даје, и ми стекнемо своје мјесто у Царству Божијем, амин“, поручио је о. Немања.