Данас на Недјељу Раслабљеног, четврту недјељу послије Васкрса, посвећену чудесном исцјељењу раслабљеног болесника, (Јован 5, 1-14), вјерном народу у Цркви Св. Николе у которском Старом граду бесједом се обратио архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Hемања Кривокапић.

„У данашњем Светом јеванђељу Свети апостол јеванђелиста Јован подсјећа нас на догађај који се догодио код Јерусалима у Бањи Витезди, гдје је Господ Исус Христос исцијелио болеснога који је 38 година био болестан. Осим тога што се поново и поново утврђујемо у истини да је Господ Бог свемогућ, да може све да учини, такође се утврђујемо и у оној истини да је Господ Бог човјекољубив и да је Његова љубав према човјеку огромна. Црква нас кроз овај догађај подсјећа да размислимо гдје смо ми у тој причи, какав је наш однос, односно, ако је Господ Бог човјекољубив, да ли смо и ми, да ли ми ту љубав узвраћамо и какви смо према другим људима”, казао је о. Немања подсјетивши на дијалог између Господа Исуса Христа и болеснога, кад му каже “хоћеш ли да будеш здрав”, а он му одговара “немам човјека да ме уведе у бању”.

Према Светом јеванђељу у бању је с времена на вријеме силазио анђео, замућиво воду и ко би први ушао у њу, бивао би здрав, ма од какве болести боловао.

“Будући да је овај човјек био непокретан, самим тим није могао сам да уђе. Онај који би први ушао био би исцијељен, а болесник каже: “човјека немам да ме спусти у воду”. Дакле, да би он био здрав морао би неко да му помогне да уђе, да каже себи- нећу ја да уђем прије њега него ћу њему да помогнем, то јест, треба да буде прије свега човјек. На оваквим примјерима се показује да ли смо људи или не. То је управо оно што Господ Исус Христос од нас тражи. Љубав коју нам је дао, коју је показао према нама, ту љубав треба да Му узвратимо кроз љубав према ближњима. На тај начин свако од нас остаје човјек. То је оно што и Бог тражи од нас. Да се пројавимо као прави хришћани. Али, то не можемо да будемо без другог човјека, без заједнице са другим, без нашег односа према њему. Сваки проблем, свака ситуација гдје је неко немоћан, јесте прилика да се ми пројавимо, да се покажемо да смо прави, да смо схватили Господње ријечи, Христове ријечии оне заповјести “Љуби Господа Бога свога” и “Љуби ближњега свога као самога себе”, наставио је о. Немања.

То је, истакао је, прилика и да побједимо у нама оног највећег непријатеља, а то је его.

“То је стављање себе у центар свијета, то су наше потребе, мени треба ово, ја морам оно, док од те жеље да себи угодимо не видимо потребе других. Не мора то да буде нека посебна помоћ да сад нешто специјално урадимо човјеку, него само та наша брига и уопште жеља да погледамо мало око себе, да погледамо друге људе, да ли некоме поред нас нешто треба, да ли још неко има неке своје жеље које не може да испуни. То од нас Господ тражи, а кроз ово Свето јеванђеље на то нас подсјећа и једна од дивних стихира које се пјевају за овај празник. Онда, када му овај одговара “немам човјека”, а Христос каже “Ја сам због тебе постао човјек, због тебе сам обукао човјечанско тијело, због тебе сам страдао, а ти кажеш немам човјека”.

Хоће да каже да је Христос онај који нас учи како треба да живимо и да задобијемо Царство Божије, јер оне је прије свега својим примјером показао како треба живјети. Није само испричао треба да радите ово, и ово, него је све што је говорио својим примјером показао. И показао како треба бити човјек један према другом.

Нека би Господ Бог дао да нас овакви примјери, оваква света јеванђеља и оваки догађаји у ова доба када славимо најрадостнији догађај Васкрсења Господиса Христа и свега онога што је Христос учинио за нас, љубав која нам је показао, да и ми покажемо љубав према Господу, кроз љубав према ближњима и да се тако спасавамо, амин”, казао је између осталог о. Немања.