Архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић служио је данас, на празник Светих Кирила и Методија који су ширили хришћанску вјеру и писменост међу Словенима, Свету литургију у Цркви Св. Николе у которском Старом граду. 

"Чули смо на данашњој литургији два јеванђеља, јер на данашњи дан прослављамо два празника. Први, који у седму недјељу по Васкрсењу прослављамо су Свети оци Првог васељенског сабора. Други је празник који jе по календару, а то су Свети равнапостолни Ћирило и Методије. У оба ова Јеванђеља подсјећамо се да је Господ Бог дошао овдје на свијет да спаси нас људе, да побиједи смрт и да нам дарује вјечни живот. Осим тога, дошао је и да нам да и утврди пут по којим ћемо се ми спасавати. Зато нам је основао Цркву и оставио спаоносну науку. Богооткривене ријечи, спасоносне ријечи, по којој, вјерујући у Господа и вјерујући у оно што нам је Бог оставио, да се на тај начин спасавамо. Изузетно је важно, када већ вјерујемо, у шта вјерујемо и како вјерујемо. Тачно и прецизно је Бог оставио како вјерујемо и у шта вјерујемо. То што нам је Бог оставио, то су нам пренијели Свети апостоли. Зато се Црква и зове апостолска, јер је утврђена на дјелу Светих апостола, јако важном дјелу, да те ријечи, спасоносне ријечи, које нам је оставио Господ, а није писао, само је говорио, да нам те ријечи пренесу, што у виду писма, што у виду предања. То су Свети апостоли и учинили. По силаску Светога духа, они су проповиједали ону ријеч Божију, коју је оставио Христос, коју су они својим ушима чули и што су видјели својим очима, да би нама, људима, пренијели и утврдили Цркву по цијелој васељени. Послије апостола, требало је неко да настави, да чува ту чисту вјеру онакву, какву нам је Господ предао. То су учинили Сети оци. Али, будући да су људи склони грешкама и наука Христова, она истина коју нам је Христос оставио, била је у опасности да се искриви нашим људским грешкама. Ту велику улогу чувања оне истине, како нам је оставио Христос, преузили су Свети оци кроз саборно мишљење, зато што је гарант истине Цркве Свети Дух. Било која несугласица да се појавила по питању вјере, нечистоте вјере, Свети оци су завршавали то кроз саборе, угледаши се и на саме апостоле, који су у једном тренутку имали недоумицу, да ли да на овај или онај начин поступају. Шта су урадили? Окупили су се на сабору помолили су се Светом духу и правилно донијели одлуку. Сакупили су се на сабору, сагледали чињенице и помоливши се Светом духу донијели одлуку онакву каква јесте стварна истина по предању Цркве, по апостолском предању, дакле онако како би сам Господ, да је ту, рекао. А гарант да је то истина јесте Свети Дух коме се увијек на почетку сабора сви помоле. Тако су и Оци, које данас прослављамо, Оци Првог Васељенског сабора, када се појавила прва велика јерес, Аријева јерес, одмах реаговали. Иако је то што је учио Арије врло слично било православном учењу, ипак то слично није и истина. Лаици, обични људи, не би можда примјетили разлику, али Свети оци, вођени Светим духом, су итекако примјетили да то није православно учење, реаговали су, изразили на Васељенском сабору како Православна црква учи и нама до дана данашњег пренијели. Њих су слиједили и други Свети оци кроз седам васељенских сабора, када је утврђена наша правослана вјера. Утврђена онако како нам је оставио Христос и Свети апостоли. Зато ми данас можемо да кажемо да заиста припадамо правој Цркви, јединој Цркви. Има више цркава које се тако називају, али нема више истина, јер само је једна истина, она коју је оставио Господ, а они који слиједе ту истину, ти су на правом путу. То смо ми, а гарант су нам апостоли и Свети оци који су нам Духом светим ту истину пренијели онако како нам је оставио Господт Исус Христос. Зато на данашњи дан прослављамо Свете оце.
Такође на данашњи дан прослављамо равноапостолне Светог Ћирила и Методија. Зашто се они називају равноапостолни? Зато што су дјелом, које су чинили, потпуно равни дјелу које су чинили апостоли. Очували су нам праву вјеру. Нису сви народи у исто вријеме спознали истину. Неки су одмах у почетку чули ријеч, а неки током наредних вјекова спознали истину. Тако је наш, комплетан словенски народ, и ми Срби са њима, спознао истину тек од деветог вијека па надаље, управо за дјеловања ових Светих отаца Светих Ћирила и Методија, који су на позив моравског кнеза Растислава дошли да проповиједају међу словенским народима. Знали су словенски језик, утврдили писмо, превели најважније књиге, Свето писмо, Псалтир, богослужбене књиге на тај језик и на том језику проповиједали ријеч Божју. И зато у тропару, који смо сад отпјевали, називамо их равноапостолима и онима који су нас утврдили у истини и једномислију. Врло важна ријеч, јер оно што су чинили Свети оци, чували су праву истину, да сви заједно исто мислимо. То се зове једномислије. У Цркви нема демократије. Онако како нам је Христос оставио учење, то је православно учење. То је то једномислије које су нам оставили Свети Ћирило и Методије. И зато је то њихово велико дјело, које су чинили, Црква отпјевала кроз стихире: „Којим похвалним ријечима да похвалимо вас Свети Ћирило и Меторије, ви који сте на словенском језику привели и свјетлошћу Јеванђеља просвијетлили оне који су сједали у тами у сијенци смрти и ви који сте проповједници једнослушне Тројице, као дивљу маслину насађену на благородни корјен Православља привели сте словенски народ, да тако дају вишеструки плод“.
То јесте пјесма, али то је и суштина нашег поштовања ових светитеља Божијих, који су привели друге људе познању истине и сачували у једномислију. Нека би Господ Бог, молитвама Светих отаца васељенских сабора и Светих просветитеља равнопаостолних Ћирила и Методија, нас утврдио у тој вјери коју нам је оставио и учврстио нас у једномислију и тако се спасили, амин“, поручио је у бесједи о. Немања.