Архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић служио је данас  са свештенством Свету литургију у Цркви Св. Николе у Старом граду. 

У бесједи вјерном народу тумачио је због чега је лакше камили проћи кроз иглене уши, него богатом ући у царство небеско, односно оно што је суштина данашње Јеванђелске приче о богатом младићу који се придржавао Божијих заповијести, али му се није допао Христво одговор.

На питање Христу шта да учини да наслиједи живот вјечни, након одговора да треба све да подијели сиромасима и крене за Њим, младић одлази.

О. Немања каже да нас на овом примјеру Господ поучава како да задобијемо царство Божије. 
“Након одоговора Христовог младић се ражалости и одлази. Тада Господ каже да је врло тешко богатима ући у царство Божије. То још појачава једним поређењем гдје каже да је лакше камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у царство Божије. Из овога се може закључити да је немогуће богатима ући у царство Божије, јер, ако камила не може да прође кроз ону рупу на игли, онда је и овима потпуно немогуће да се спасу. Дакле, сиромашнима је загарантовано царство Божје, а богатима нема спаса. Наравно да то није смисао ових ријечи. И једни и други се спасавају својим трудом у односу на оно стање у коме се налазе. Па како онда тумачити ове ријечи? Наиме, не ради се ту о правој игли, већ је Јерусалим, као сваки утврђени град, био опасан зидинама. Било је више врата, капија, којим се улазило у Јерусалим, већих и мањих. Била су и једна мала врата, кроз која се могло проћи, али тешко. Зато су их звали Иглене уши. И када би неко, ко би јахао на камили, покушао да уђе кроз та врата, морали би и он и камила да се сагну. Дакле, могуће је ући, али са напором и трудом. Управо то јесте и начин на који се спасавамо сви, и богати и сиромашни. Није немогуће, али је потребан труд и напор“, рекао је о. Немања.

Истиче да ни сиромашни, ни богати, нису унапријед спасени, него и једни и други, у односу на ситуацију у којој се налазе, треба да извуку најбоље што може за њихово спасење.

“Нису се ни сви сиромашни  спасили, неки су пали у очајање због свога положаја, роптали су на Бога који им није дао више и тако себе одгурнули од царства Божјега. Опет, с друге стране, многи богати су се спасили јер су знали да користе своје богатство. Знали су да га употребе како треба. Јер богатство, ако се на добар начин користи да се помаже другима, такође може бити средство спасења. Има много примјера богатих који су се спасили. Свети Никола, широм свијета чувени светитељ, познат као Божи угодник, био је изузетно богат. И управо тим својим богатством, односно располагањем својим богатством, помагањем другима, стекао је славу не само код Бога, него и у цијелом народу. Сви га поштују као некога ко је помагао другима”, рекао је о. Немања.

Додаје да нас сам статус не чини спремним или неспремним за спасење, већ наш однос према ономе што имамо.

“Није проблем само у богатству. Проблем је у свему што нас везује за ову пролазну земљу. Ми смо становници Царства Божјега. Наша отаџбина је Царство Божје. Овдје смо, мислим на нас хришћане који вјерујемо у Бога, само привремено.  Идентитет Цркве је из царства Божјега, а ми који смо њени чланови тежимо ка нечем савршенијем. Гледамо на овај свијет као на привремено станиште гдје треба да проведемо једно вријеме али и да заслужимо наше стално станиште, а то је Царство Божије.  Дакле, није проблем у стицању новца. Мора се нешто зарадити, мора се дјеци дати храна, школовати их… Проблем је у нашем односу према имовини, да нас нешто не преокупира превише, да не стављамо акценат на то шта ћемо да имамо, а да при том заборавимо на оно што је наш прави задатак - да размишљамо о Царству Божијем. Све оно што нас веже и вуче за овај свијет, то је оно што нам смета да задобијемо Царство Божије. Зато је Христос и узео овај примјер богаташа, коме је тешко било да се одврекне свога имања. То је веома чест случај и односи се на све друго што нас везује за ову земљу, а не дозвољава да се концентриишемо на важне ствари”, рекао је о. Немања.

Подсјетио је на Христове ријечи : “Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека узме свој крст и нека иде за мном”.

“То одрицање од себе значи одрицање управо од свега онога што је небитно и што нас везује за овај свијет а спутава ка нашој тежњи за Царством Божјим. Зато треба да будемо богати у правом смислу ријечи, да будемо пуни Бога и Божије благодати која нам помаже да се спасимо и задобијео царство Божије, амин”, поручио је између осталог о. Немања.