У обраћању вјерном народу у которској Цркви Св. Николе у Старом граду, данас на Светој литургији у Недјељу жена мироносица, протојереј Ненад Калем је нагласио одважност у вјери и полагање наде у Господа. То су, како је казао, врлине на које треба да се угледамо по узору на Свете мироносице и Светога и праведнога Јосифа.

“Свети Јован Јеванђелист каже на једном мјесту у свом Светом Јеванђељу: “У љубави нема страха него савршена љубав изгони страх напоље , јер у страху је мучење, a ко се боји није се усавршио у љубави”. Ове ријечи Светог Јована, “Апостола љубави”   данашње јеванђеље нам недвосмислено поручује да тамо гд‌је се зацари нелицемјерна љубав према Богу, ту онда не може бити мјеста ни за какав страх. А да заиста у савршеној љубави нема страха, увјерише нас личним примјером жене Мироносице, о којима смо чули у данашњем Светом јеванђељу и којима је посвећена ова нед‌јеља. А ко су биле свете жене Мироносице? То су биле оне жене који су Христа пратиле у Његовој мисији још од Галилеје и служиле Му. Једна од њих била је Марија Магдалина, сестра четвродневнаго и праведнаго Лазара, Марија Јосијина и Саломија, мајка апостола Јакова и Јована. Наравно, међу њима, је увијек била присутна Пресвета Богородица, као образац љубави и служења. Њих називамо Мироносицама, јер су врло рано, у први дан нед‌јеље, носиле мирисна уља на гроб, да би помазале тијело Христовог, али  зато јер су им душе мирисале миомирисом вјере и љубави. Њихова оданост, вјерност и служење Христу је задивљујућа. Док су свети апостоли у страху од јудеја бјежали на све стране, оне и даље остају уз Христа и прате га све до Голготе. Затим, док се народ ругао распетоме Христу, оне и даље стоје скрушено под крстом и заједно са њим састрадавају. Тако, на изглед, слабе жене постадоше свједоци страдања и смрти Христа Господа. Због те велике жртве несебичне љубави, оне су прве имале част да им се јави васкрсли Христос Господ. И тако се удостојише да прве сазнају највећу и новозавјетну истину, то јесте да је Христос васкрсао и да је смрт побијеђена и све дилеме око страдања и васкрсења Господњег њиховим свједочењем су разријешене. Било је сасвим логично да се Господ по васкрсењу прво јави својим ученицима, али, због протеклих догађаја, они су клонули духом и малаксали вјером. Зато се Господ и јавља прво женама, Мироносицама, јавио се Он послије и светим апостолима, али их уједно прекоријева сбог окоријелости срца и невјероваше онима који Га видјеше васкрслог из мртвих. Осим жена Мироносица, у данашњем Светом Јеванђељу спомиње се и Јосиф из Ариматеје, који је такође показао велику одважност и храброст. Он је био члан јеврејског суда, Синедриона, али и тајни Христов ученик, гд‌је он са великом храброшћу долази пред Пилатом да тражи тијело Христово, да би Га скинуо са крста и положио у гроб. Ризиковавши свој друштвени статус ради Христа превазилази и све своје страхове, јер је његов мотив био духовне природе, као што се каже у тексту Светог Јеванђеља “који сам царство Божије чекаше, усуди се и заиска у Пилата тијело Христово”. Царство Божије је била његова покретачка снага у том моменту. Те његове одважности и смјелости Црква се сјећа на свакој светој литургији, када доноси свете дарове послије великог хода на часну трпезу, свештеник говори ту молитву “Благобразни Јосиф, скинувши са дрвета пречисто тијело твоје”. А ту пјесму и тај тропар пјевамо током цијеле ове недеље, сваки дан, да би нас утврдила у вјери и посјетила на важност овог догађаја. Зато, имајући у виду све ово, служите Господу са страхом и радујте Му се с трепетом, како каже псалмопојац Давид “јер једино служење Њему ослобађа човјека сваког и уздиже иза сваке твари”. А одважност у вјери и полагање наде у Господа јесу врлине на које треба да се угледамо по узору на Свете Мироносице и Светога и праведнога Јосифа. Радујте се и не бојте се! Христос Васкрсе“, поручио је о. Ненад.

Фото-архива СПЦ Котор