Седмим и завршним разговором на тему вјерског туризма у Котору и Боки, одржаним синоћ у цркви Светог Духа, окончан је серијал „Свједоци једног вијека“, који је Туристичка организација општине Котор реализовала у оквиру обиљежавања 100 година организованог туризма.

Посљедње вече циклуса било је посвећено духовном и сакралном насљеђу Котора и Боке, значају ходочашћа и вјерских путовања, али и изазовима очувања светости вјерских објеката у времену све интензивнијег туристичког развоја.

У име Туристичке организације општине Котор обратила се Мирјана Вукасовић, која је истакла да тема вјерског туризма није случајно одабрана за завршетак серијала, будући да су управо вјера и ходочашћа били међу најстаријим мотивима путовања.

„Сматрали смо да је важно да управо овом темом заокружимо овај циклус, јер су много прије савременог туризма, организованих путовања, хотела и туристичких друштава, људи путовали вођени вјером, ходочашћем, завјетом, потребом да посјете светилишта, пронађу мјесто молитве или се сусретну са простором који је за њих имао посебан духовни значај. На неки начин, управо су таква путовања међу најстаријим облицима путовања уопште. Зато прича о вјерском туризму није издвојена из историје туризма, она је дубоко уткана у њене почетке, а Котор и Бока за ову тему имају посебно мјесто“, казала је Вукасовић.

Она је подсјетила да су цркве, манастири, самостани и светилишта кроз вјекове обликовали идентитет овог простора, наглашавајући да њихова вриједност превазилази туристички значај.

Присутне је поздравио и директор Туристичке организације општине Котор Јован Ристић, који је истакао симболику завршног разговора, подсјећајући да су управо вјерски мотиви били међу првим разлозима долазака путника у Котор.

„Симболички, ово вече је посљедње у нашем дружењу, затвара један круг и враћа нас на почетак. Управо као што је Мирјана рекла, можемо да сматрамо да су први мотиви долазака у овај град, уопште путовања, били везани за вјеру и за религију“, казао је Ристић.

Он је захвалио свим учесницима који су током претходних мјесеци допринијели реализацији серијала, а посебно Мирјани Вукасовић на иницијативи.

Разговор је, као и током претходних сусрета, водио новинар Душан Давидовић, који је подсјетио на теме обрађене у оквиру серијала, од почетака организованог туризма и развоја угоститељства, преко поморских веза и спортског туризма, до которских карневала и Бокешке ноћи.

Говорећи о вјерском насљеђу Боке, Давидовић је указао на дугу традицију поштовања црквених празника, светитеља и обичаја који су се одржали кроз различите историјске периоде. 

„Зато треба подсјетити на дугу традицију поштовања црквених празника и религиозност Бокеља, који су и у неким вуненим временима остали, углавном, привржени вјери коју су наслиједили од предака. Томе су давали и дају свој посебан мотив светитељи као што су Свети Трипун, којег славе католици и православни, Свети Леополд Мандић, Блажена Озана, Блажени Грација, те Свети Јоаникије Бокешки, Свети Стефан Штиљановић Паштровски, Свети Кирил из Ђеновића, Свети Михаило из Кртола, као и Свети превлачки мученици“, подсјетио је Давидовић.

Подсјетио је и на вјерске свечаности које окупљају вјернике и посјетиоце.

„Осим ходочасника са разних страна, за црквене празнике, који су увијек били важни за Бокеље, стижу у наш крај и туристи које срећемо на свакој литији, Трипунданским свечаностима, Великој Госпи 15. августа у Перасту, али све више и на Госпи од Милости, Малој Госпи на Прчању, гд‌је је дон Нико Луковић украсио храм изузетним умјетничким д‌јелима. Фашинада у Перасту је посебно занимљива и привлачна све бројнијим туристима.

Послије Другог свјетског рата у Котору није обновљена традиција Тројичинданске литије, Бадње вече је врло посјећено, а у очувању традиције налагања бадњака Свети Василије се масовно поштује 12. маја у цркви у Доброти, као и Велика Госпојина на Савини, Света Петка 8. августа, Сабор Богородице у Буновићима, Мала Госпојина 21. септембра у манастиру Ластва и други празници који на свој начин мотивишу грађане, туристе и ходочаснике да и у вријеме одмора учествују у тим славама“, објаснио је Давидовић.

О значају вјерског туризма, односу посјетилаца према сакралним објектима и искуствима православне цркве говорио је протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, архијерејски намјесник которско-тиватски и парох которски.

Кривокапић је истакао да су црквене свечаности и заједничко поштовање светитеља међу најљепшим примјерима очувања традиције у Боки, посебно указујући на значај окупљања православних и католичких вјерника.

„Свети Сава је православни светитељ, али је то важно у мјесту гд‌је заиста можемо да видимо, осим православних, и јако пуно католичких људи који дођу да испоштују светитеља, да се помоле. То је нешто чиме се заиста поносимо“, казао је Кривокапић.

Говорећи о различитим облицима вјерских путовања, објаснио је да постоје организоване групе које долазе са јасном намјером да посјете одређена светилишта, цркве и манастире, али и бројни туристи који сакралне објекте обилазе у оквиру упознавања културно-историјског насљеђа Котора.

Према његовим ријечима, управо је ова друга категорија посебно заступљена у граду, будући да цркве и други сакрални објекти чине значајан дио његових најпознатијих културних знаменитости.

Кривокапић је указао и на изазове које доноси велики број посјетилаца, посебно када се туристичке посјете одвијају у вријеме богослужења. Нагласио је да цркве нису само историјски споменици и туристичке атракције, већ прије свега мјеста молитве и духовног живота.

Како је објаснио, чак и када посјетиоци долазе са добрим намјерама, њихова бројност може отежати одвијање богослужења, због чега је неопходно пронаћи равнотежу између отворености према туристима и поштовања вјерника који учествују у свакодневном црквеном животу.

О историјском развоју ходочашћа и његовој повезаности са савременим туризмом говорио је дон Роберт Тонсати, жупник Котора и прочелник Уреда за културу и културна добра Которске бискупије.

Тонсати је подсјетио да су путовања мотивисана вјером постојала много прије савременог туризма и да се њихови трагови могу пратити кроз различите цивилизације и културе.

„Вјерски туризам, или како бих га радије назвао, ходочашће, заправо је један од најстаријих и најважнијих облика путовања, који није обиљежио само хришћанство, већ све културе и цивилизације које данас познајемо“, објаснио је Тонсати, додајући да је важно разликовати ходочашће, које подразумијева путовање са одређеним духовним циљем, од вјерског туризма, који може укључивати обилазак светилишта, али и упознавање културе, историје и традиције одређеног простора.

Говорећи о развоју ходочасничких путовања, осврнуо се на значај Свете земље, Рима и Сантјага де Компостеле, као и на ходочасничке путеве који су вјековима повезивали различите д‌јелове Европе. Према његовим ријечима, таква путовања нису утицала само на духовни живот, већ и на развој градова, привреде, умјетности и занатства.

Посебан дио разговора био је посвећен туристима и ходочасницима који данас посјећују Котор, као и њиховом односу према Катедрали Светог Трипуна и другим сакралним објектима.

Тонсати је објаснио да међу посјетиоцима постоје велике разлике – од оних који долазе првенствено због културно-историјских знаменитости, преко туриста који тек по доласку откривају вјерски значај града, до ходочасника који циљано долазе да се поклоне моћима Светог Трипуна и учествују у вјерском животу.

Истакао је да се бројни посјетиоци интересују за термине одржавања мисних славља и могућност учествовања у богослужењима, али да истовремено постоје и они који не разумију у потпуности значај и правила понашања у сакралном простору.

Због тога је, како је навео, било неопходно успоставити јаснија правила посјета Катедрали током богослужења, како би се сачували мир и достојанство вјерских обреда.

Говорећи о поштовању Светог Трипуна, Тонсати је указао на велико интересовање вјерника из различитих земаља, посебно из православне традиције.

Према његовим ријечима, међу онима који показују нарочито интересовање за Светог Трипуна налазе се вјерници из Русије, Украјине, Бугарске, Грчке и Србије, који долазе да се поклоне његовим моћима/моштима, а поједини остављају и писма са молитвама.

Тонсати се осврнуо и на потребу квалитетнијег представљања которског сакралног насљеђа, упозоравајући да посјетиоци понекад добијају непотпуне или нетачне информације од туристичких водича о историји цркава, вјерским обичајима и животу локалне заједнице.

У наставку разговора било је ријечи и о повезаности духовне и музичке традиције са туристичком понудом Котора.

Кривокапић је том приликом говорио о искуству наступа црквених појаца у православним храмовима, истичући да је интересовање туриста за црквено појање допринијело настанку програма који посјетиоцима омогућавају да се упознају са овом врстом духовне музике и изван редовних богослужења.

Објаснио је да се идеја развила спонтано, захваљујући музички образованим појцима који су жељели да посјетиоцима приближе богатство православног црквеног појања.На тај начин, како је истакао, туристи добијају прилику да током обиласка цркава чују музику која припада њиховој живој традицији, а не само да упознају архитектуру и умјетничко насљеђе.

Разговарало се и о значају хорских наступа и концерата духовне музике, који повезују локално становништво и посјетиоце, доприносећи културном животу града.

Кривокапић је указао на значај одржавања концерата у црквеним просторима, чија акустика и амбијент пружају посебан доживљај духовне музике, али и на вриједност програма на отвореном, који омогућавају да се са овом традицијом упознају и случајни пролазници.

Седмим разговором о вјерском туризму заокружен је серијал „Свједоци једног вијека“, током којег су кроз сјећања, искуства и свједочанства саговорника освијетљени различити сегменти развоја туризма у Котору и Боки.

Завршна тема подсјетила је да туристички идентитет овог простора не чине само природне љепоте, историјски споменици и манифестације, већ и духовно насљеђе, вјерски обичаји и традиција заједничког живота који се вјековима чувају и преносе новим генерацијама.

Михаела Мошков

Радио Котор