Сутрадан, 14. маја, у доњој цркви Храма Светог Саве на Врачару, посвећеној Светом Кнезу Лазару, Свети Архијерејски Сабор је, под председништвом Његове светости и уз учешће све Високопреосвећене и Преосвећене господе епархијских и у присуству свих викарних архијереја Српске Православне Цркве започео са својим радним делом заседања. По устаљеној пракси, на почетку прве радне седнице присутним Митрополитима и Епископима обратио се поздравним словом Његова светост Патријарх српски Г. Порфирије у којем је, између осталог, рекао:

„… У Цркви нико од нас не живи као изоловани појединац, нити је било ко од нас власник службе и дара који су му поверени. Свако служи у Телу Христовом, у заједници, у послушности, у своме чину и на месту које му је поверено. Као што у Литургији све има своје време и место, тако и у животу Цркве свака служба има своју меру, благослов и одговорност. 

Тáксис –  поредак у хришћанском искуству Цркве није оков наметнут слободи него одсјај божанскога Логоса у поретку творевине и живота Цркве. Слобода у Цркви није самовоља него служење у истини и љубави; није одбацивање поретка, него живот у њему, где љубав не бива изговор за хаос, ревност не прелази у наметање, а власт не служи господарењу него служењу.

Управо из таквог литургијског и саборног искуства Цркве произлази и њено канонско устројство. Народ Божји, свештенство и монаштво са пажњом и надом очекују глас Сабора и зато је наша дужност да не будемо вођени пролазним притисцима, медијски створеним поделама и вештачки произведеним сукобима него да сачувамо слободу црквеног расуђивања. Али та слобода не значи затварање очију пред проблемима него спремност да Сабор, када за то дође време и када питања сазру, са духовном одговорношћу, трезвеношћу и одговарајућом канонско-правном утемељеношћу разматра и оне ране које настају у самом животу Цркве, исправљајући са духовном одговорношћу оно што се показало као штетно за живот Цркве, ради мира, поретка и духовног здравља Цркве…

…Сабирамо се, стога, не да установљавамо нови поредак него да се, као браћа и архијереји, изнова вратимо оном поретку који нам је Сâм Христос, кроз Своје апостоле, свете Оце и Саборе, као и кроз вековно искуство наше помесне Цркве, поверио на чување. Тáксис не потискује харизму него је чува од раслабљености и самовоље. Заједница, κοινωνία, није последица људског договора него сâм благодатни живот Тела Христовог, који се чува у вери, љубави и верности поретку који је Дух Свети дао Цркви…

… Молим Васкрслога Господа да нам дарује дух смирења, трезвености и љубави; реч која не рањава него исцељује; ревност која не разара него изграђује; слободу која не прераста у самовољу него се преображава у послушност истини. И да у свему што будемо чинили ових дана имамо пред очима не себе, не пролазну славу и не страх од људи, него Христа Господа, пред којим ћемо сви положити одговор за поверено нам стадо…”

У саборским седницама које су уследиле саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода, Великог црквеног суда и епархијских архијереја, затим извештаји архијереја надлежних војним свештеницима у Војсци Србије и Оружаним снагама Босне и Херцеговине, као и извештаји о раду Патријаршијског управног одбора, Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, добротворне фондације „Човекољубље“, поклоничке агенције „Доброчинство” и других фондација, установа и служби Српске Православне Цркве, о њиховом раду у претходној години.

Сабор је с особитом пажњом разматрао извештаје о архипастирском раду архијерејâ у дијаспори, с посебним освртом на прилике у епархијама Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама, Аустралији и на британским острвима.

Током овогодишњег заседања саборски оци су лику светих прибројали почившу монахињу Јефимију Девичку, у народу познату као „блажену Стојну” (Зарић), упокојену давне 1895. године, препознајући у њеној личности пример врлинског и подвижничког живота, чије је прво житије приредио још Свети Владика Николај Велимировић. За датум њеног свечаног празновања Сабор је одредио 28/15. фебруар сваке године.

Сабор је анализирао тренутно стање и проблеме црквене просвете и саслушао извештаје о раду свих образовних установа Српске Цркве. Током овог заседања настављене су прошлогодишње активности на пољу реформе плана и  програма у српским православним богословијама. У том циљу је донета нова Уредба о богословијама и усвојени су нови програми за четворогодишње школовање у богословијама. У току Сабора пажљиво је саслушан и извештај о активностима на унапређивању наставног процеса и уздизању у ранг факултета Високе школе – Академије за уметности и консервацију Српске Православне Цркве, која ће убудуће деловати као Факултет „Деспот Стефан Лазаревић”. Посебну пажњу Сабор је поклонио теми оснивања српског православног универзитета „Свети Сава”. Црквени универзитети и високошколске установе које оснивају или подржавају хришћанске Цркве нису никаква новост у европском и светском образовном простору. Напротив, они представљају један од његових најстаријих и најзначајнијих облика. Многи од најугледнијих универзитета у Европи настали су управо у окриљу Цркве или уз њену непосредну подршку. Свети Сава је још као архимандрит основао монашку школу у Студеници, а као Архиепископ катедралну школу у Жичи. Његове беседе, студеничка и жичка, представљају својеврсне програме светосавског образовања са јасно постављеним духовним, просветним и васпитним циљевима. Свети Архијерејски Сабор је констатовао да идеја оснивања црквеног универзитета представља израз одговорности и старања за све који желе да своје образовање стекну у окриљу Цркве, нарочито због чињенице да се образовање и просвета, просвећивање и студирање не тумаче превасходно као процес стицања одређених знања већ, пре свега, као развијање врлине и пут богопознања.

На дневном реду овогодишњег редовног заседања највишег црквенојерархијског тела Српске Православне Цркве нашао се и извештај о стању Цркве на Косову и Метохији. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве и овом приликом потврђује своју трајну и непоколебиву духовну бригу и одговорност за верни народ, свештенство, монаштво и светиње древног седишта Патријараха и Архиепископа српских, Пећке Патријаршије, и Епархије рашко-призренске на Косову и Метохији, простору од посебног духовног и историјског значаја за нашу помесну Цркву. Сабор са посебном забринутошћу прати најновија дешавања и најаву спровођења спорног закона о странцима који озбиљно доводе у питање опстанак и несметано функционисање образовних и здравствених установа од суштинског значаја за живот српског народа на Косову и Метохији, као и све учесталије изазове са којима се суочава наш верни народ, као и наше светиње и монашке заједнице, које и у тешким околностима истрајавају у очувању живог духовног и литургијског присуства Цркве на овом простору. Посебно охрабрује чињеница да наше древне светиње, упркос многобројним искушењима, настављају да сабирају велики број поклоникâ из земље и света, сведочећи да оне нису само споменици културе већ пре свега живи центри богослужбеног, духовног и црквеног живота. Свети Архијерејски Сабор даје пуну подршку Његовом високопреосвештенству Митрополиту рашко-призренском г. Теодосију, свештенству, монаштву и верном народу у њиховим напорима да, упркос сталним притисцима и неизвесностима, очувају своје вековно присуство, духовни, културни и историјски идентитет, из свести о потреби, да пред домаћим и међународним представницима са додатном посвећеношћу наставе да, у духу Јеванђеља Христовог, сведоче истину о неопходности заштите људских, верских и имовинских права Српске Православне Цркве и њеног верног народа на Косову и Метохији и оснаживању њене позиције у циљу опстанка како нашег верног народа тако и јединствене хришћанске културе и цивилизације на тлу историјског исходишта и духовног средишта српског народа.

На саборским седницама детаљно је анализирана ситуација у Епархији жичкој, њено материјално-финансијко пословање и питање одговорности надлежног епархијског архијереја. У циљу успостављања редовног црквено-правног поретка у односној епархији, Сабор је донео одлуку о разрешењу Његовог високопреосвештенства Митрополита г. Јустина од даљег управљања Епархијом жичком.

У свом пастирском старању за верне у овим временима технолошких иновација и етичких дилема, део своје пажње Сабор је поклонио и питању биоетике, саслушавши извештај о раду синодских Одбора за биоетику и Одбора за бригу о породици и светињи брака.

Овогодишње заседање Светог Архијерејског Сабора обогаћено је и свечаним отварањем изложбе под називом „Свети Сава”, поводом прославе јубилеја, 850 година од рођења Растка Немањића, потоњег првог српског Просветитеља и Архиепископа, уприличене у Галерији Српске академије науке и уметности у организацији Музеја Српске Православне Цркве.

У току заседања Сабор је упутио честитке и поздраве новоизабраном грузијском Патријарху-Католикосу, Његовом Блаженству г. Шију (Симеону), на чије прво званично литургијско предстојање у новом звању, у катедрали Свете Тројице у Тбилисију, су делегирани и представници наше помесне Цркве, епископи ремезијански г. Стефан и  јенопољски г. Никон.

Поред мноштва тема којима су се отачаствени архијереји бавили на Сабору, посебну пажњу посветили су и односима са другим сестринским Православним Црквама. Разматране су, између осталог, и последице неканонског деловања разних религијских групација на канонској територији наше помесне Цркве, као и односи наше Цркве са неправославним Црквама и верским заједницама, како у окружењу тако и у свету.

Сабор је расправљао и о духовним и геополитичким последицама ратних сукоба и криза широм света. Тим поводом разматрана је и даље актуелна тема страдања Украјинске Православне Цркве од стране актуелних власти у Кијеву, одузимање њене имовине, храмова и манастира, прогона архијереја, свештеника и монаха ове једине канонске Цркве у Украјини, лишених основних људских права и слобода, зајемчених међународним конвенцијама. Сабор отуда, опет и опет, подиже свој глас у заштиту обесправљене и прогоњене православне браће упућујући апел свим релевантним међународним институцијама да не затварају очи пред овом великом неправдом.

Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, којом приликом је примљен извештај овог тела о свим досадашњим радовима извршеним прилозима побожног народа и уз помоћ државе Србије, као и о преосталим радовима на овом заветном Храму српског народа.

У Светом Синоду мандат је престао Митрополиту зворничко-тузланском г. Фотију и Митрополиту рашко-призренском г. Теодосију, те ће они у наредном једногодишњем периоду бити чланови заменици овог тела. Као чланови Синода у преосталом једногодишњем мандату остају Митрополит бачки г. Иринеј и Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату овом приликом изабрани су Митрополит шумадијски г. Јован и Митрополит тимочки г. Иларион.

Извор: СПЦ