Prepodobni inok Pafnutije, koji se podvizavao u jednom od pustinjožiteljnih manastira egipatskih, ostavio nam je povest o tome kako je pronašao u pustinji prepodobnog Onufrija Velikog i druge pustinjake. Svoju povest on ovako počinje:

Boraveći i pobožno tihujući u mome manastiru, u meni se jednoga dana pojavi želja da odem u unutrašnju pustinju i vidim, ima li tamo neki inok koji više od mene služi Gospodu. Ustavši, ja uzeh malo hleba i vode, i krenuh na put. Izađoh iz svog manastira, ne rekavši ništa nikome, i uputih se u najdublju pustinju. Putovao sam četiri dana, ne okusivši ni hleba ni vode, i dođoh do jedne zatvorene pećine koja je imala samo jedno malo prozorče. Ja provedoh kod prozorčeta čitav sat kucajući, i očekujući da će neko po običaju monaškom izaći iz pećine i dati mi pozdrav u Hristu. Ali pošto ne dobih odgovora, niti mi ko otvori, ja sam otvorih vrata i uđoh govoreći: blagoslovi! I ugledah u pećini nekakvog starca koji je sedeo i kao spavao. Ja ponovo rekoh: blagoslovi! i dodirnuh njegovo rame s namerom da ga probudim, no ono beše kao prah; i opipavši telo njegovo, ja nađoh da je umro pre mnogo godina. Ugledavši haljinu gde visi na zidu, ja je dodirnuh, i ona se u mojoj ruci pretvori u prašinu. Ja onda skidoh sa sebe mantiju, pokrih njome telo umrloga i, iskopavši rukama raku u peščanoj zemlji, pogreboh telo podvižnikovo sa uobičajenim psalmopjenijem i molitvom, i sa suzama. Zatim, prihvativši se malo hleba i vode, ja se okrepih, i prenoćih kraj groba toga starca.

https://svetigora.com/kalendar-za-25-jun-7/