Rođen u Kilikiji; bio episkop u gradu Gangri. Bio je na Prvom vaseljenskom saboru. Pročuven na sve strane zbog svog blagočestivog života i čudotvorstva. Car Konstancije naredio beše da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile. Vraćajući se jednom iz Carigrada, Ipatije bi napadnut u jednom tesnacu od jeretika, Novatijana, i otisnut s druma u neko blato. U tom jedna žena iz te družine udari ga kamenom u glavu, i tako svetitelj skonča svoj zemaljski život. No ona žena najednom poludi, i uze onaj isti kamen i udaraše njime samu sebe. Kad je dovedu na grob svetog Ipatija i pomole se Bogu za nju, isceli se po velikom milosrđu duha Ipatijeva, i požive ostatak života u pokajanju i molitvi. Sveti Ipatije postrada i preseli se u večno carstvo Hrista Boga 326. godine.

Sveti Jona, mitropolit moskovski. Sveti sveštenomučenik Avda. Sveti prepodobni Apolonije. Sveti Akakije ispovednik, episkop Melitinski. Vaskršnji post.