U vreme opakoga cara Savorija, ili Sapora, bi Simeon istjazavan za Hrista sa dva svoja prezvitera, Avdelajem i Ananijom. Pre njih pogibe i carev evnuh Ustazan, koji se najpre beše odrekao Hrista, a posle, dirnut ukorom sv. Simeona, ponovo ispovedio pred carem veru istinitu. Na gubilište sa Simeonom behu izvedeni još 1000 hrišćana. Simeon se navlaš izmače, da bi bio poslednji posečen, te da bi mogao hrabriti hrišćane do kraja, da se nijedan ne pokoleba zbog straha smrtnoga. Kada prezviter Ananija stavi glavu na panj, uzdrhta celim telom. A carev pristav, Fusik, koji beše potajni hrišćanin, poče hrabriti Ananiju govoreći: „ne boj se starče, zatvori oči, i budi mužestven, da bi sagledao svetlost božansku!” Čim to izreče, bi pozvan kao hrišćanin i caru optužen. Car i njega mukama velikim umori, a tako isto i ćerku njegovu, devicu Askitreju. Najzad bi i sv. Simeon posečen, pošto najpre stado svoje isprati u onaj svet. Iduće godine na Veliki Petak bi ubijen za Hrista i carev omiljeni evnuh Azat i sa njim hiljadu drugih vernih. Tada car zažali svoga evnuha, i obustavi dalje ubijanje hrišćana. Svi česno postradaše za Hrista Cara i Gospoda 341 ili 344 god.

Sveti Akakije, episkop Militinski. Sveti Agapit, papa Rimski. Prepodobni Savatije i Zosim.